Partizan prebrinuo brigu i obrisao nulu: Nastavio šutersku simfoniju i napravio veliki korak napred

Iako situacija nije bila ni dramatična ni alarmantna, niti se osećala neka negativna energija, jasno je bilo da je meč sa nezgodnim Bavarcima imao specifičnu težinu.

Poraz bi doneo tenziju i pritisak zbog starta bez pobede i teško da bi i Željko Obradović koji zrači optimizmom svojim imenom i autoritetom mogao da smiri javnost koja bi tažila odgovore.

Kao što je rekao uoči utakmice Mića Berić, situacija nije alaramantna, ali Partizan mora da dobije ovaj meč. Jednostavno, pobeda je donosila mir koji je neophodan da bi kompletno nova ekipa mogla da nastavi sa uigravanjem i podizanjem forme.

Zbog toga je i postojala određena doza pritiska, mnogo veća nego zbog eventualnog starta sezone sa tri poraza.

Partizan je ušao kao favorit, kao tim koji prema brojnim predviđanjima ima veći plafon od Bajerna i na kraju uspeo da dođe do pobede, a uz to i do mnogo razloga za zadovoljstvo.

Partizan je iz prva dva meča uspeo da prenese stvari koje su bile dobre, doda i neke nove i sa mnogo boljim raspoloženjem uđe u sledeći meć sa Makabijem, iako i dalje ima dosta problema u igri.

Meč sa ekipom Bajerna je u velikoj meri definisao i sam početak i pre svega prva četvrtina.

Iako je u prvih nekoliko minuta meč bio u egalu, bilo je vidljivo da Partizan igra agresivniju i bolju odbranu, a da sa druge strane lakše dolazi do otvorenih pozicija za šut.

Kada je utisak ispratila egzekucija na oba kraja parketa, Partizan je brzo napravio razliku koja je otišla u jednom trenutku do 22 poena viška, a na polivremenu iznosila 17.

Čak šest trojki je Partizan pogodio u prvoj četvrtini uz fenomenalne procente, dobro šutirao i u drugoj, a uz to je kako je vreme odmicalo odbranu podigao na jedan znantno viši nivo.

Da nije bilo perioda u trećoj i četvrtoj deonici kada je padao, a Bajern podizao nivo igre i na momente zakomplikovao utakmicu, govorili bi o crno-beloj simofoniji.

Sa druge strane, ti padovi su potpuno razumljiivi i najbolje ih oslikavaju reči Željka Obradovića da ne bi bilo normalno da Partizan igra kao da se igrači poznaju četiri godine.

Ono što svakako može da sve da raduje, a sada se i uzorak polako povećava jeste još jedno sjajno šutersko izdanje. Iako je Partizan u prvoj deonici postigao šest trojki, a u naredne tri ukupno pet, maksimalno je materijalizovao šuterski nalet i na kraju utakmicu završio sa dličnih 11 trojki uz 50 odsto šuta. To ga i dalje čini najboljom šuterskom ekipom Evrolige po procentu, a sada je i samostalno na prvom mestu po broju pogođenih trojki.

Iako i dalje uzorak nije preveliki, ono što je vidljivo izvan brojki je da Partizan u najvećem broju slučajeva pogađa iz otvorenih pozicija, stvorenih posle dobro postavljenih akcija i čekanja na idelanu poziciju za šut.

Ima tu momenata, kada se napravi nepotreban potez, neko požuri, ili jednostavno donese lošu odluku, ali u globalu, Partizanov napad izgleda dobro organizovan i vrlo strpljiv.

Takođe, iako je na kraju imao nešto skromnijih 16 asistencija u odnosu na prva dva kola, Partizan je i dlaje u vrhu takmičenja i ove sezone ćemo sigurno gledati mnogo više asistiranih poena.

Osim toga, Partizan je mnogo bolje kontorlisao skok, a odbrana izgleda sve uigranije iako nije u stanju da je održi na istom nivou ceo meč.

Treba reći i da je Bajernu nastavku pogodio neke teške šuteve, pre svih Karsen Edvards, ali je bilo i defanzivnih propusta jednom kada se rival adaptirao i počeo bolje da čita rotacije i brže crno-bele uvodi u bonus.

Ono gde je i dalje vidljiva neuigranost jesu situacije u tranziciji gde još uvek to Partizan ne rešava dovoljno dobro, kao i činjenica da ne korsite svi još uvek dobro iskreirane mismečeve (bekovi protiv centara i obrnuto).

Osim toga, povremeno Partizan ima problema sa rezervrnim planom u određenim postavama kada napad stane, ali je to bilo i očekivano jer je uoči sezone ova ekipa delovala sa mnogo većim defazivnim potencijalom.

Još uvek nisu svi igrači uhvatili jednako dobar ritam na oba kraja parketa, ali su pozitivni pomaci prisutni. Rotacija je na ovom meču bila najšira sa čak 11 igrača i polako se sve veći broj uvodi u igru, a očekuje se povratak Dvejna Vašingtona i konačno da se priključi Ajzea Majk koji će dati dodatnu dimenziju.

Tajrik Džons je potvrdio odličnu formu, konačno se pojavio i Sterling Braun, a najbolje izdanje je imao i Frenk Nilikina. Jasne su već sada uloge, Karlika Džonsa kao i Ifea Ludberga, Isaka Bonge i Brendona Dejvisa iako ne uvek vidljive kroz brojke i napadački učinak.

Sa jedne strane, Partizan deluje sve bolje i sve uigranije, dok sa druge strane ima još mnogo posla i prostora za napredak.

Dobra stvar je raspored u narednom periodu koji je odličan za Partizan i ukoliko se uhvati ritam i veže nekoliko pobeda, i utisak o igri će dobiti punoću na taj način.

Dosta odgovora će dati i meč sa Makabijem u koji Partizan ulazi kao favorit, ali neće biti nimalo lak.

BONUS VIDEO