3
Najjednostavnije rečeno - ona može da ponudi ono što njen muž nikako ne može. Još važnije, niko ne misli da je ona preterano sposobna.
Prva dva dana Republikanske nacionalne konvencije činilo se da američki predsednik Donald Tramp kao da pokušava da ne pobedi na predstojećim izborima. A onda se pojavila Melanija i održala govor.
Ona se prvo osvrnula na užasno veliki broj žrtava čije je živote odnela pandemija u Americi i to je učinila na topao i emotivan način. Utoliko je razlika bila drastičnija između nje i Trampa koji odbija da prizna da je koronavirus pokosio američke građane.
Pročitaj i:
Onima koji se svakog dana bore da prehrane svoje porodice poručila je da su oni „kičma ove zemlje“, ali i da je dirnuta načinom na koji se Amerikanci nose u nepoznatim i zastrašujućim situacijama.
Ako je ovog puta njen govor više od plagiranja Mišel Obame što je bio na konvenciji 2016. godine, ako je Melanija zaista mislila svaku reč koju je izgovorila „iz srca“, kako je njena savetnica rekla, onda je Prva dama Amerike zaista pokazala da može ono za šta njen muž, po svemu sudeći, nije sposoban – da ljudima stavi do znanja da administracija oseća patnju građana i u pandemiji i u jeku rasne nepravde.
Neki su primetili da je njen govor više ličio na oproštaj od posla Prve dame nego na iskreni pokušaj da svog muža zadrži u Beloj kući. Otuda je možda po prvi put – ona je izvesno najpovučenija Prva dama u modernoj istoriji – otkrila o sebi u ovom govoru više nego što je to učinila za tri i po godine. Govorila je, između ostalog, o svom odrastanju u Sloveniji i da je sve što je ikada želela bilo da dođe u Ameriku i u njoj ostane.
Ipak, mnogi smatraju da njen nastup nije bio ništa više od malo truda i ma koliko premašio očekivanja od Melanije – korov ostaje korov.
Istina, Melanija je mnogo puta igrala igru koju započne Tramp. Njegov obračun sa #MeToo pokretom čija je i sam bio meta ponajviše zahvaljujući čuvenom snimku na kojem priča da je sasvim u redu pipati žene i hvatati ih za međunožje i kad one to ne žele je upravo primer toga.
Da, Melanija je to tada nazivala „muškim pričama iz svlačionice“ i pravdala onim starim „boys will be boys“, a onda je poručivala da će #MeToo žrtve morati da pokažu dokaze.
Pročitaj i:
I da, Melanija je učestvovala u još toliko mnogo jednako i više prljavih igara i spinova, ali niko sa sigurnošću ne može da tvrdi ni da Melanija sve vreme nema svoju agendu. Već su poznati njeni kiseli osmesi i manevrisanje suknjom i šeširom kad Tramp pođe da je uhvati za ruku, njeni izrazi lica kad on ne gleda. Tako je, naposletku, nastala parola „Melanija, trepni dva puta ako si oteta“.
O Melanijinoj lukavosti – ili mudrosti – govorila je dobitnica Pulicerove nagrade koja je nedavno potresla Ameriku novom knjigom o predsedniku i njegovoj porodici. U njoj je Meri Džordan napisala da Melanija „glumi nesreću, ali je ista kao njen muž“.
Kad je Donald Tramp 2017. inaugurisan za američkog predsednika, Melaniji je trebalo pet meseci da mu se pridruži u Vašingtonu. Melanija je navodno ostala u Njujorku dok njihov tada 10-godišnji sin Baron ne završi školsku godinu, a zapravo je, ako je verovati Meri Džordan, pregovarala o novom bračnom ugovoru i na kraju ga je i dobila, obezbedivši njime najpre svoje dete sa Trampom, Barona.
Zanimljivo svedočenje o njenom karakteru je to da odakle god da ode, za sobom čvrsto zatvori vrata i više se ne osvrće. Prijatelji iz Slovenije kažu da kasnije više ništa nisu čuli o njoj. Slično se dogodilo u Njujorku – jednom bliski prijatelji, sutradan za nju više nisu postojali. Melanija je izgleda taj tip koji iskoristi svaku priliku da bi napravio stepenicu dalje, ostavljajući prošlost zaključanu iza sebe.
Ljudi koji je kritikuju kao ćurku koja pravi gafove i ne ume ništa osim da se lepo smeje iza muža smetnu s uma prilično često da je ona od imigrantkinje iz Slovenije došla do Bele kuće. Da je dobila sve što je htela.
Melanija je zapravo potcenjena. I baš zato je toliko moćna.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
