Foto: EPA-EFE/DANIEL IRUNGU

Novak Đoković igra svoje prvo finale Olimpijskih igara, negde oko 14.00 najranije bi mogao da počne borbu za zlatnu medalju protiv Karlosa Alkaraza.

Foto: Nova.rs

Novak Đoković, najstariji finalista (37 godina) u istoriji olimpijskog turnira, protiv Karlosa Alkaraza, najmlađeg (21) koji će se boriti za olimpijsko zlato.

Kakav spektakl nas čeka na pariskoj šljaci, na terenu „Filip Šatrije“, biće to okršaj za istoriju u svakom smislu. Program na centralnom terenu u Bulonjskoj šumi počinje od 12.00 kada je finale ženskog dubla, a posle njih će na teren drugi i treći najbolji teniser sveta.

PROČITAJTE JOŠ

Toliko puta je Đoković ponovio kako su mu Olimpijske igre 2024 glavni cilj sezone, i ne samo ove godine, i toliko se tome posvetio. Tek iz petog puta je i ušao u finale OI, tri od četiri puta je gubio polufinale, i sada može da igra za to zlato koje mu nedostaje.

Od tog Pekinga 2008. čekao je Novak čak 16 godina prvu priliku da igra za olimpijsko zlato. Jasno je moglo da se čuje i oseti koliko ga je progonilo to što je Srbiji „doneo“ samo bronzu.

„Nadam se da najboljem mom izdanju do sada. Nisam izgubio ni set, nije ni on, blagi je favorit. Srce mi je puno što sam osvojio medalju za Srbiju. Želim zlato u nedelju, ali i ovo je veliki uspeh“, Novakove prve impresije posle polufinala jasno su pokazale da mu je pobeda značilo nešto posebno.

“Soccerbet iz Pariza – sponzor izveštavanja”

E, zato je ovo Novakov meč karijere. Da, jeste, imao ih je nekoliko sigurno, ali sada u ovom trenutku i od ovakve važnosti nema ništa veće – igra za olimpijsko zlato.

I dve stvari bi mogle da budu možda presudne u Novakovu korist. Igra se u dva dobijena seta, ne tri kao na grend slemu, a to bi mogla da bude prednost srpskog asa.

Zašto? Zato što je Alkaraz fizički sigurno spremniji i mogao bi da izdrži maratonski meč, dok Noletu odgovara da borba ovaj put traje što kraće. Em zbog tog operisanog desnog kolena, em zato što kada bi finale otišlo u pet setova (što je nemoguće shodno pravilima) teško da bi fizički izdržao sve napore.

FOTO: TANJUG/ STRAHINJA AĆIMOVIĆ

Druga stvar je upravo fizička priprema o kojoj je i sam govorio. Poslednji meč su odigrali na travi, u finalu Vimbldona, u tri dobijena seta ne dva, i od tada se Đoković dodatno oporavio i prošlo je još mesec dana od operacije desnog kolena.

„Alkaraz je dobar na svim podlogama, što je i mene krasilo. Jedini put sam ga na šljaci pobedio u polufinalu ovde prošle godine. Dosta se od tada promenilo i ko mene, i kod njega. Jeste da je izdominirao u finalu Vimbldona, ali sam ja sad totalno drugačiji igrač nego što sam bio tada. Bolje se krećem nego na Vimbldonu, bolje igram i veće su mi šanse“, samouvereno je poručio Đoković.

I to je prava poruka velikog šampiona. Inače, Đoković je samim plasmanom u finale Srbiji obezbedio drugu medalju na Olimpijskim igrama, nakon zlata koje su osvojil Damir Mikec i Zorana Arunović u streljaštvu.

BONUS VIDEO

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar