Piše Nikola M. Jovanović: Kad padne Vlada, onda je gotovo

I eto, dogodilo se, da prvi put kažem predsednik je u pravu. Sa ostavkama jeste gotovo, jer cela vlada, koju vodi Miloš Vučević, mora da ode.

Njegov posao sveo se na promociju proizvoda po najboljoj ceni, a svaki kupac zna kakva roba završava na akcijama. Ceo svoj mandat imao je nezahvalan zadatak da prodaje robu koja je i njemu smrdela, ali je to on stoički podnosio. Sve do tragedije u Novom Sadu. Posle nje, on kao bivši gradonačelnik Novog Sada, koji bi morao da bude uključen u predistražni postupak, čovek kojem mu ministri podnose ostavke pa ih posle hapse, morao bi da podnese ostavku, što za sobom povlači i pad vlade.

Zapravo, Vučić je porukom da je gotovo sa ostavkama, poslao je još jednu: „Ne dam“. Ne da Vladu i verne podanike Vučevića, Brnabićevu, Malog i momka za „prljave“ zadatke Novaka Nedića, kao i prvog tapšača Vlade Marka Đurića. Na to mu se svela „ekipa“. Na Gašića, koji se mršti na svaki potez vrha stranke, sve manje može da računa, Dačiću toliko podmeće klipove u točkove da aktera afere „kofer“ u igri drže samo činjenica da mu se ne sviđa da ne bude u opoziciji i dubina Vučićeve fioke. Ostale koristi po nahođenju i smatra ih potrošnom robom sa rokom trajanja.

Ono gde predsednik, sada već standardno, nije u pravu (iako je svestan da u tome ima on najviše zasluga) je da će nadležni organi raditi svoj posao. Režim koji je konstruisao je do te mere uništio institucije, u prvom redu pravosuđe, da se ovde svaki inače normalan potez posmatra ili kao herojski ili se sumnjičavo analizira šta bi iza njega moglo da bude imajući u vidu da se naprednjaci ne drža zakona kao pijan plota.

Advokati poručuju da će proći najmanje pet godina do neke presude, taman dok se završi EXPO.

Očigledno mu je samo EXPO važan, jer stavlja zank jednakosti između nove prilike za korupciju i zastavljanje daljeg pada rejtinga.

„Gotovo je sa ostavkama“ je istovremeno i priznanje da je pritisak građana i opozicije urodio plodom. Međutim, već danima sam priznaje da nema tog koji će sad potpisati bilo koji infrastrukturni objekat koji rade naprednjaci.

U takvoj situaciji, pad Vlade biće poslednji scenario o kome će da razmišlja, pre će narod zamajavati još jednim rijalitijem „Rekonstrukcija“.

Umesto vile, mnogima se smeše luksuzne prostorije pritvora u PU Stari grad, koje su namenjene privedenim funkcionerima, ali ne i studentima i aktivistima, koji su završili u memljivim podrumskim prostorijama ostalih uprava samo zbog toga što su tražili utvrđivanje odgovornosti. Usput, ispostavilo se da su imali razloga što su zahtevali da se utvrdi ko je kriv, te bi ono malo snage i etike pravosuđe moglo da iskoristi za oslobađanje studenata i aktivista.

Predsednik bi morao da zna da ništa nije gotovo. Daleko od toga. Koliko god da procesi u ovom slučaju budu trajali, poslednji potezi samo dokazuju da je i on svestan odgovornosti za korupciju koja je poprimila takve razmere da zbog nje ginu ljudi.

Zbog toga Vlada Srbije mora da padne.

Bez obzira na nove izbore i uslove za tu buduću trku. Već su naprednjaci priznali odgovornost iako će bez sumnje pokušati da je zataškaju. Osipa se armija pristalia SNS, jer svi uključujući i njih strepe kad prođu blizu inftrastrukturnih uspeha Vučića&Co. Nadam se i da će opozicija ovog puta naći način da ne šalje zbunjujuće poruke pred izlazak na birališta.