0
Imali smo u utorak, nekako u isto vreme, Božićnu večeru u Melburnu, Božićni ručak u Dubaiju i Božićno zimsko snežno jutro u Beogradu… Posle se tradicionalni ručak kod Zeljkovića protegao do večere, a na Zvezdaru predveče stigli gosti, tako da je, što se naše familije tiče, Božić trajao 34 sata.
Pošto sam, nešto kao učesnik a nešto kao pratilac po našim grupama, bio aktivan veći deo tog slavlja, sasvim je prirodno da sam se u sredu ujutru, po ovdašnjem vremenu, uspavao, pa sam u Melburn park, na treći dan kvalifikacija za Australian open, stigao tek oko podneva.
Uspavao se, izgleda, i naš Laslo Đere (29 godina, 114. na ATP listi, inače 10. nosilac u ovim kvalifikacijama), pa je već u početku prvog seta protiv Čileanca Cristiana Garina (28, 151) izgubio svoj servis, što je njegovom protivniku bilo dovoljno da na kraju trijumfuje sa 6:4. Na oduševljenje više od stotine njegovih sunarodnika, koji su na tribinama uz teren broj 8 napravili pravu fudbalsku atmosferu.
Stvari su se promenile kad sam se ja umešao među njih, jer ih je mirni momak iz Sente potpuno utišao tokom drugog seta, koji je za samo 27 minuta dobio sa 6:1. A onda se u odlučujećem setu zavrteo karusel sa čak pet izgubljenih servisa, od kojih je posebno bolan bio onaj Laslov kod rezultata 5:4 za njega, da bi posle 5:5 usledilo i 5:6 i na kraju 5:7, uz još jedan “brejk”!
Dok sam pokušavao da napravim video zapis o fešti Čileanaca, prisećao sam se kako su, ne baš malobrojni, Đereovi navijači pratili ovaj meč. Tu i tamo “to, majstore”, tu i tamo “bravo”, sve glume neku finoću… I tako se već godinama prate nastupi devojaka i momaka iz Srbije, bar ovde u Melburnu, osim naravno kad igra Novak Đoković, koji je izgleda sve toliko razmazio i navikao na velike pobede tako da sa ovim malim niko neće da se bakće…
* * *
Veliku pobedu je, u isto takvoj koncertnoj atmosferi, ostvarila Nina Stojanović (28, 237) protiv Amerikanke Robin Montgomery (20, 105, 11. među favoritkinjama), posle skoro dva i po časa sjajnog tenisa. Nina je dobila prvi set sa 6;4, u drugom je izgubila u tajbreku, a onda je, bar se meni tako čini, iskusno zatražila medicinski tajmaut. Da predahne, da zaustavi zahuktalu protivnicu i onda mirno privede meč kraju, sa 6:3 u trećem setu.
Ova drama odvijala se na terenu broj 5, koji jedini u Melburn parku nema pokrivene tribine, pošto je krov praktično nemoguće postaviti zbog tri ogromna “stablova” (što bi rekla ona pinkuša). Tri drveta nigde ‘lada nema, ali to zaista nije opravdanje da se Ninin uspeh ne isprati kako dolikuje.
Ovaj teren inače podseća na one američke humorističke serije u kojima je namontiran smeh posle svakog gega. Iza njega je veliki teren broj 3 sa više od hiljadu mesta, na kome, po pravilu, igraju domaći igrači, pa vam se tako dok posmatrate tenis na “petici” svako malo montiraju aplauzi i skandiranja sa “trojke”… Tako je i jučerašnji Ninin meč sa mladom Amerikankom imao zvučnu pratnju sa okršaja u kome su se srela dva totalna autsajdera, Australijanac Blake Ellis (26, 338) i Japanac Yosuke Watanuki (26, 345), u kome je, of course, trijumfovao domaći igrač.
PROČITAJTE JOŠ:
Ja sam se zbog sunca, koje ovde može da bude posebno opasno zbog UV zračenja, prebacio na tribine obližnjeg terena broj 7, odakle sam iz poslednjeg reda “širio bratstvo i jedinstvo”. Odatle sam istovremeno mogao da gledam Ninu i navijam za devojku iz susjedstva Petru Martić (33, 132), koja je posle velike drame savladala Kineskinju Xinyu Goa (27, 146) – 3:6; 7:6; 6:4!
* * *
Pošto rekoh da Nina zaslužuje mnogo više pažnje, moraću i sutra na finalnu rundu kvalifikacionih mečeva. Ko zna, možda mi konačno pođe za rukom da napravim snimak na kome se vide i igračica i reket i loptica. To me podsetilo na čuvenu priču o nekadašnjem fotoreporteru “Sporta” Micku Bugarčiću, kome nikako nije uspevalo da uhvati kadar kad se vide i strelac i golman i lopta na putu ka mreži. Zato je on umeo da ponekad zalepi loptu sa neke druge slike…
Jednom tako sa “večitog derbija” doneo on legendarnom Ljubi Lovriću savršenu sliku Partizanovog gola, a iskusni urednik počeo da grebe na mestu gde je lopta. “Micko” čuti, preznojava se i misli u sebi: “Grebi, grebi, samo pazi da ne otpadne Krivokuća!”
Stariji ljubitelji fudbala će znati da je reč o Ivanjičaninu Srboljubu Krivokući (1928-2002), koji je u tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka u Crvenoj zvezdi proveo ukupno sedam sezona.
