Ne znam ko je "optužio" premijerku Brnabić da ima pasoš republike Hrvatske, a što je onda nju valjda isprovociralo da se izjašnjava o pasošima i državljanstvima svojih političkih protivnika. Pokušao sam u pripremi ovog komentara da nađem koji je to relevantni opozicioni političar izjavio (ima tu i nekih budala, pa me ne bi čudilo, iskreno), ni koji je medij to preneo. Nisam uspeo.
Neverovatno mi je, međutim, da živim u zemlji u kojoj je to tema na najvećem nivou. Kome se to premijerka obraća, ko o tome razmišlja, koga to muči, i ko bi glasao za politiku očišćenu od hrvatskih pasoša?
Nisam siguran ni da bi radikalima danas to bio punch line u kampanji, a kamoli nekoj ozbiljnoj stranci. Pritom, zna se da je leto sezona za borbu protiv Hrvata i Hrvatske, tamo oko proslave Oluje, ili već kad se krene na odmore na Jadran. Sada, u martu, nije joj ni vreme ni mesto. Iskreno, i sam se osećam glupo što o tome pišem. Sad kad sam, nažalost, već počeo, hoću da dovedem misao do kraja, a unapred se izvinjavam što će biti banalna: irelevantno je ko ima čiji pasoš, dokle god je on dovoljno dobar da se iz Srbije makar privremeno pobegne. E sad, što bi se iz Srbije imalo bežati?
O tome bi premijerka trebalo da govori. Imam nekoliko odgovora da ponudim.
Recimo, zato što je Srbija zemlja u kojoj novinar komotno dobije 30 pretnji ubistvom, država „procesuira“ nekoliko, pa novinar mora da pobegne iz Srbije. Ali stvarno da pobegne. To je slučaj Marka Vidojković, pisca i novinara čiji podkast emitujemo na Nova.rs.
Recimo, zato što je Srbija zemlja u kojoj su na vlasti „lopovi i probisveti“, kako kaže Danilo Ikodinović u intervjuu za Nova.rs, pre nego što zaključi da mu je najveća greška što se u Srbiju uopšte vraćao. To su njegove reči, njegov je i pasoš.
Recimo, zato što jedan njen građanin, Živko se zove i iz Koteža je, ne može ko čovek da raskine ugovor sa državnim Telekomom, nego ga šaltaju sa šaltera na šalter i onda mu opet naplate uslugu koju je otkazao. Pa isto to rade i sa stanarima čitave jedne zgrade u Kragujevcu. Pa isto to ponove sa državnim službenicima, kojima sugerišu da pređu na patriotski kabl umesto ovog SBB-ovog koji je izdajnički.
Recimo, zato što živimo u zemlji u kojoj rukovodstvo vladajuće stranke po direktivi (ja se nadam da je po direktivi a ne po ličnom nahođenju, ako je ovo drugo situacija je gora nego što sam mislio) čestita rođendan svom lideru putem društvenih mreža u masovnim količinama. Ne znam koga to impresionira, meni je tužno i asocira me na neke deficite iz mladosti koji su ostavili trajne posledice po onog koji takve čestitke dobija. Ili to ili je i predsednika blam (nadam se, opet, da je ovo drugo).
I tako dalje, našlo bi se tu još razloga za zabrinutost premijerke. Nijedan, baš nijedan, nema nikakve veze sa ličnim ispravama, gde god da su izdate.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar