Vaš govor bi mogao da otkrije kako stari vaš mozak: Evo šta pokazuje novo istraživanje

Veliko međunarodno istraživanje, objavljeno u naučnom časopisu Science Advances, pokazalo je da analiza govora uz pomoć veštačke inteligencije može da pruži dragocene informacije o biološkom starenju organizma. Naučnici veruju da bi ova metoda jednog dana mogla da pomogne u ranijem prepoznavanju kognitivnih promena, bez komplikovanih i skupih medicinskih pregleda.

U istraživanju je učestvovalo 2.928 ljudi iz Argentine, Čilea, Kolumbije, Meksika i Perua. Među njima su bile zdrave odrasle osobe, ali i ljudi sa blagim kognitivnim oštećenjem, Alchajmerovom bolešću i različitim oblicima frontotemporalne demencije.

Istraživači su razvili takozvani „govorni sat“, računarski model koji analizira stotine karakteristika govora i na osnovu njih procenjuje starost osobe.

Za razliku od uobičajenih metoda, koje se oslanjaju na analize krvi ili snimanje mozga, ovaj pristup koristi nešto što radimo svakodnevno, a da o tome gotovo i ne razmišljamo govorimo, piše "Kreni Zdravo".

Šta vaš govor otkriva o starenju mozga?

Naučnici nisu analizirali samo brzinu govora, već čitav niz detalja, uključujući dužinu pauza, visinu glasa, emocionalni ton, izbor reči, bogatstvo rečnika i način na koji ljudi oblikuju i povezuju misli.

Veštačka inteligencija je na osnovu tih podataka procenjivala koliko godina osoba ima, a zatim su istraživači dobijenu vrednost upoređivali sa njenim stvarnim godinama.

Pokazalo se da su ljudi čiji je govor delovao starije nego što bi se očekivalo za njihove godine češće imali i druge pokazatelje ubrzanog biološkog starenja.

Ova razlika bila je povezana sa promenama u strukturi i funkcionisanju mozga, ali i sa rezultatima testova koji procenjuju pamćenje, koncentraciju, sposobnost planiranja i svakodnevno funkcionisanje.

Posebno je zanimljivo što se povezanost nije odnosila isključivo na jezičke sposobnosti. Osobe čiji je „govorni sat“ pokazivao veću starost ostvarivale su slabije rezultate i na pojedinim zadacima koji nisu direktno povezani sa govorom.

Naučnici su pronašli i povezanost sa epigenetičkim starenjem, odnosno hemijskim promenama na DNK koje mogu da posluže kao pokazatelji biološke starosti organizma.

Govor bi mogao da pomogne i u otkrivanju demencije

Jedan od najznačajnijih rezultata istraživanja odnosi se na razlike između zdravih učesnika i osoba sa neurodegenerativnim bolestima.

Kod zdravih ljudi odstupanje između stvarne starosti i one procenjene na osnovu govora bilo je najmanje. Znatno veće razlike zabeležene su kod osoba sa Alchajmerovom bolešću i različitim oblicima frontotemporalne demencije.

Kod obolelih od Alchajmerove bolesti istraživači su utvrdili i povezanost između rezultata analize govora i povišenog nivoa proteina p-tau217 u krvi, koji se koristi kao jedan od biomarkera promena karakterističnih za ovu bolest.

Međutim, stručnjaci naglašavaju da to ne znači da se demencija može dijagnostikovati na osnovu običnog razgovora.

Istraživanje je pokazalo povezanost između karakteristika govora i zdravstvenog stanja, ali nije dokazalo da analiza glasa može pouzdano da predvidi ko će u budućnosti razviti demenciju.

Zanimljivo je i to što su naučnici pronašli vezu između karakteristika govora i životnih okolnosti. Obrazovanje, finansijska nesigurnost, otežan pristup zdravstvenoj zaštiti i nepovoljna iskustva iz ranijeg života bili su povezani sa pokazateljima ubrzanog starenja dobijenim analizom govora. Ipak, istraživanje nije dokazalo da su upravo ti faktori izazvali promene.

Agustin Ibanjez, profesor zdravlja mozga na Triniti koledžu u Dablinu i jedan od vodećih autora studije, smatra da ljudski glas sadrži mnogo više informacija o starenju nego što se ranije pretpostavljalo.

Prema njegovom objašnjenju, način govora može da odražava ne samo protok vremena već i promene u kognitivnim sposobnostima, biološkom stanju organizma i uticajima životnog okruženja.

Najveća prednost ovakvog pristupa mogla bi da bude njegova jednostavnost. Umesto skupih analiza i specijalističkih pregleda, u budućnosti bi običan snimak govora mogao da pruži dodatne informacije o zdravlju mozga.

Ipak, do njegove primene u medicinskoj praksi potrebno je sprovesti nova istraživanja, pratiti učesnike tokom dužeg perioda i proveriti koliko je metoda pouzdana kod ljudi koji govore drugim jezicima.