Treba nam „trojanski konj“ za lečenje raka dojke

U Crnoj Gori, ta budućnost je počela ove godine od kada je ova terapija dostupna za lečenje HER2 pozitivnog metastatskog karcinoma dojke. Lek imaju i Hrvatska i Slovenija, dok je najkomplikovanije do leka doći u Srbiji jer nije na Listi lekova.

Zato je zanimljivo čuti razmenu iskustava doktora iz regiona koji su govorili o rezultatima pošto su pacijentkinje primile inovativnu terapiju.

HER2 je protein koji se nalazi na površini ćelija raka dojke; kod nekih pacijentkinja ovaj protein je prisutan u većim količinama i tada tumor brže raste i širi se, pa se ovakvi tumori nazivaju HER2 pozitivnim.

„Mi znamo da je HER2 pozitivni karcinom dojke rizična bolest, to je karcinom dojke koji ima rane relapse i bolest koja je do pojave ciljane i personalizovane terapije bila veoma teška za lečenje i za ishode lečenja“, rekla je dr Sanja Lekić, internista onkolog sa Instituta za onkologiju KCCG, na panelu održanom na Regionalnom kongresu internističke onkologije REKONIO.

„Mi sada imamo lek na listi. Znamo šta su indikacije ovog leka, ali naš prvi korak ka boljim ishodima lečenja pacijentkinja smo već uveliko napravili. Pacijentkinje imaju unapređenje PFS (vreme tokom kojeg bolest ne napreduje) što je značajno i nešto o čemu možda nismo mogli ni da sanjamo kada govorimo o metastatskom HER2 pozitivnom karcinom dojke“, naglasila je doktorka Lekić.

Profesorka dr Natalija Dedić Plavetić, načelnica Poliklinike Klinike za onkologiju KBC-a Zagreb iz Hrvatske, navela je da od primene terapije odgovor imaju kod četiri od pet pacijentkinja, a jedna od pet, znači praktično dvadeset odsto, ima kompletan odgovor.

„To je lek izuzetne učinkovitosti. Ono što je važno je da se pacijentu priča istina. Velika verovatnost odgovora je takva od kad je lek došao na listu. Mi smo imali puno pacijenata kojima smo onako maksimalno razvukli prvu liniju, ne bismo li dočekali taj lek. I sad kad je došao lek na listu, ono što, recimo, mene fascinira jesu rezultati“, kaže profesorka Dedić Plavetić.

U Srbiji gde se godišnje dijagnostikuje između 4600 i 4700 novih slučajeva karcinoma dojke i premine oko 1.700 žena, ovaj lek je registrovan, ali nije dostupan ni za jednu indikaciju za koju je registrovan osim kada su iscrpljene druge terapijske mogućnosti, a to može da bude kasno jer je prednost lek dati na vreme i u što ranijoj fazi kod karcinoma.

Zahvaljujući „članu devet“, zakonodavni okvir Republike Srbije u izuzetnim slučajevima obezbeđuje dostupnost terapije lekovima koji nisu na Listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za sve pacijente kojima je to potrebno. Tako imamo mogućnost da lek dobiju pacijentkinje u kasnijim stadijumima bolesti, za koji je predviđen poseban fond.

Docent dr Ana Cvetanović, direktorka Klinike za onkologiju UKC Niš, rekla je da prateći rezultate lečenja kod osam pacijentkinja u Srbiji koje su primile ovaj lek može da se složi da je to veliki uspeh u terapiji.

„S jedne strane je dobro zato što možete videti koliko je neki lek moćan i u tim senzitivnim linijama terapije, što smo mi videli za ovih godinu dana. Iskustva su nam jako dobra za ovih godinu dana“, rekla je doc. Ana Cvetanović.
Podaci iz kliničkih studija koje dobijemo za neke lekove nas nateraju da možda malo drugačije razmišljamo, rekla je doc. Simona Borštnar, internista onkolog sa Instituta za onkologiju Ljubljane iz Slovenije.

„Uvodeći tu novu terapijsku opciju u potpunosti redizajnirana HER2 definiciju i ono što mi danas zapravo imamo mogućnost da veći broj pacijentica danas može da dobije targetiranu terapiju. Možemo reći da je ovo kombinacija antitela sa hemioterapijom, da se radi o takvoj terapiji. Otprilike nešto malo manje od dve trećine pacijentkinja koje su bile negativne sa ovom novom terapijom prvi put postaju pozitivne i na taj način zapravo dajemo šansu pacijentkinjama da imaju benefita od ove terapije“, rekla je doc. Simona Borštnar.

Lečenje karcinoma dojke je potrebno započeti što ranije jer 96 od 100 žena će biti živo nakon pet godina ukoliko se bolest otkrije u prvom stadijumu, a nažalost samo 38 od 100 ukoliko se bolest otkrije u petom stadijumu. Koliki je značaj otkrivanja bolesti u ranoj fazi i inovativna terapija govore podaci da je petogodišnje preživljavanje u prvom i drugom stadijumu bolesti preko 95%, dok je u četvrtom ispod 30%.