Svetska zdravstvena organizacija je pre nekoliko dana apelovala na sve zemlje da povećaju broj testiranja, ističući da je to jedini način da se izborimo sa pandemijom koronavirusa. U čemu je onda problem? Zašto ne testiraju bar sve one koji imaju određene simptome? Zašto je tako teško doći na red? I kako uopšte izgleda testiranje na koronu?
„Poruka je jednostavna za sve zemlje: testirajte, testirajte, testirajte!“, upućeno je iz SZO. S druge strane, do 8 časova 18. marta 2020, u nacionalnoj referentnoj laboratoriji Instituta Torlak testirana je ukupno 421 osoba, što ni izbliza ne zvuči kao broj adekvatan novonastaloj situaciji. I dok zvaničnici tvrde da testova, koje smo dosad dobijali kao donaciju od SZO, „ima dovovljno“, na terenu je situacija takva da ne možete da zahtevate testiranje, niti ćete biti testirani ukoliko „niste dovoljno bolesni“.
A evo kako izgleda čitava procedura: testiranje na novi koronavirus, zapravo se ne razlikuje mnogo od testiranja na običan grip. Uzima se bris iz nosa i grla, a za precizniju dijagnostiku uključuju se i snimci pluća. Dakle, ništa preterano komplikovano, bar što se tiče pacijenta.
Pročitajte još:
Kada se uzme bris, uzorak se skladišti u sterilnu epruvetu ili bočicu i šalje u laboratoriju koja ima pristup test kitu kojim se detektuju patogeni u genetskom materijalu.
„Patogen iz grla ne opstaje dugo, možda nekoliko sati, pa su transport i logistika važni. Kada uzorak stigne u laboratoriju takođe zavisi kakva je infrastruktura i može li laboratorija dovoljno brzo da obradi sve uzorke, a važna je i ekspertiza ljudi koji rade testove“, istakla je dr Sindi Ji, koja u Singapuru predvodi tim koji proizvodi test kitove. Takođe, napominje i da je jako važan trenutak kad se testiranje sprovodi, jer dok su simptomi blagi, patogen se verovatno neće prikazati na testu.
Paralelno, iz sveta stižu vesti da se zdravstvo suočava s novim problemom.
The Guardian piše da privatne klinike prodaju na hiljade kućnih test kitova po ceni od čak 295 funti po komadu, upozoravajući na smrtonosni virus, dok ih državne zdravstvene institucije nemaju dovoljno za testiranje potencijalno zaraženih. To povlači više poblema – prvo, ostavlja utisak da samo bogati mogu da se testiraju; drugo, većina ih ne zna ni kako i u kojim slučajevima se pravilno sprovodi test; treće, pitanje je koliko su ti testovi efikasni; četvrto, ako jesu, ljudi koji ih kupuju uskraćuju ih drugima kojima su verovatno potrebniji… Treba i to imati na umu pre nego što pomislimo da bismo mogli da odemo u neku privatnu kliniku i sami se testiramo.
Ipak, malo ohrabruje vest da stručnjaci intenzivno rade na iznalaženju bržih i praktičnijih testova. Primera radi, izraelski istraživači su razvili naprednu metodu za dijagnostifikovanje koronavirusa, koja bi mogla značajno povećati broj testiranih ljudi na dnevnoj bazi, objavio je izraelski tehnološki institut Tehnion, a prenosi Fena. Nova metoda se zasniva na testiranju na desetine ljudi istovremeno. Istraživači su rekli da će se novi molekularni test izvoditi na „zajedničkim uzorcima“ uzetim od 32 ili 64 pacijenta.
S druge strane, The Economic Times piše da su naučnici s Oksforda razvili tehnologiju kojom se prisustvo koronavirusa u organizmu otkriva za manje od pola sata i to kod pacijenata u ranom stadijumu. Nijedna od ovih metoda, međutim, još nije verifikovana od strane Svetske zdravstvene organizacije i apsolutno pouzdan i brz test na COVID-19 i dalje čekamo.
