5
Seda kosa mogla bi biti znak da se telo efikasno štiti od raka, sugeriše novo istraživanje.
Okidači koji dovode do razvoja kancera, poput ultravioletnog (UV) zračenja ili određenih hemikalija, aktiviraju prirodni odbrambeni mehanizam koji dovodi do toga kosa ranije počinje da sedi, ali istovremeno smanjuje verovatnoću obolevanja od raka, pokazalo je istraživanje.
Naučnici koji stoje iza studije pratili su „život“ matičnih ćelija odgovornih za proizvodnju pigmenta koji daje boju kosi. U eksperimentima na miševima otkrili su da ove ćelije na oštećenje DNK reaguju na dva načina: ili prestaju da rastu i dele se, što dovodi do sede kose, ili počinju nekontrolisano da se umnožavaju i na kraju formiraju tumor.
Nalazi, objavljeni u oktobru u časopisu Nature Cell Biology, naglašavaju važnost ovakvih zaštitnih mehanizama koji se aktiviraju s godinama kao odgovor na oštećenje DNK i razvoj bolesti, navode autori studije.
Zdrav rast kose zavisi od populacije matičnih ćelija koje se konstantno obnavljaju unutar folikula dlake. U maloj „džepnoj“ strukturi u folikulu nalaze se rezerve melanocitnih matičnih ćelija, prekursora ćelija koje proizvode melanin, pigment koji boji kosu.
„Tokom svakog ciklusa rasta kose, melanocitne matične ćelije se dele i stvaraju zrele, diferencirane ćelije“, objašnjava Dot Benet, ćelijski biolog sa City St George’s, University of London, koja nije učestvovala u studiji. „Te ćelije zatim migriraju na dno folikula dlake i počinju da stvaraju pigment koji se ugrađuje u vlas.“
Seda kosa nastaje kada ove ćelije više ne mogu da proizvode dovoljno pigmenta da bi svaka vlas bila potpuno obojena.
„To je svojevrsna iscrpljenost poznata kao senescencija ćelija“, objašnjava Benet. „Postoji ograničenje broja puta koliko se ćelija može podeliti i smatra se da je to anti-kancer mehanizam koji sprečava da slučajne genetske greške stečene tokom vremena nastave da se nekontrolisano šire.“
Pročitajte još
Kada melanocitne matične ćelije dostignu ovaj „proverni punkt matičnih ćelija“, prestaju da se dele, što znači da folikul više nema izvor pigmenta za bojenje dlake. Uobičajeno, to se dešava u starosti kada ćelije prirodno dostignu svoje ograničenje. Međutim, Emi Nišimura, profesorka medicine starenja matičnih ćelija sa Univerziteta u Tokiju, i njen tim želeli su da razumeju kako se ovaj isti mehanizam ponaša kada je oštećenje DNK izazvano spoljnim faktorima, što je ključni okidač za razvoj raka.
U eksperimentima na miševima, tim je kombinovao više metoda kako bi pratio razvoj pojedinačnih melanocitnih matičnih ćelija kroz ciklus rasta dlake nakon izlaganja štetnim uslovima iz okruženja, uključujući jonizujuće zračenje i kancerogene supstance. Otkrili su da je vrsta oštećenja u velikoj meri određivala kako će ćelija reagovati.
Jonizujuće zračenje izazvalo je diferencijaciju i sazrevanje matičnih ćelija, što je aktiviralo biohemijski put odgovoran za senescenciju ćelija. Kao rezultat, rezerve melanocitnih matičnih ćelija brzo su se iscrpele tokom ciklusa rasta dlake, zaustavljajući proizvodnju pigmenta i dovodeći do sede kose.
Istovremeno, time što sprečava dalju deobu ćelija, ovaj mehanizam senescencije onemogućava da oštećena DNK bude preneta na sledeću generaciju ćelija, čime se smanjuje verovatnoća razvoja kancera.
Međutim, izlaganje hemijskim kancerogenima, poput 7,12-dimetilbenz[a]antracena (DMBA), supstance koja se često koristi u istraživanjima raka, zaobišlo je ovaj zaštitni mehanizam. Umesto aktiviranja senescencije, uključio se konkurentski ćelijski put.
Ovaj alternativni biohemijski put blokirao je senescenciju ćelija, omogućavajući folikulima dlake da zadrže svoje matične ćelije i sposobnost stvaranja pigmenta, čak i nakon oštećenja DNK. To je značilo da je kosa zadržala boju, ali dugoročno, nekontrolisano umnožavanje oštećene DNK dovelo je do formiranja tumora i razvoja raka, naveli su istraživači.
Ovi rezultati pokazuju da ista populacija matičnih ćelija može imati suprotne ishode u zavisnosti od vrste stresa kojem je izložena, istakla je Nišimura. „To ponovo povezuje sedu koskosu i melanom ne kao nepovezane događaje, već kao divergentne ishode odgovora matičnih ćelija na stres“, dodala je.
Sledeći korak biće da se ovo razumevanje prenese na ljudske folikule dlake, kako bi se utvrdilo da li se uočeni procesi kod miševa ponavljaju i kod ljudi, zaključila je Benet.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
