0
Ponekad se izbijanje pandemije ne može predvideti, ali ponekad može. Dok je kovid iznenadio svet, stručnjaci drže na oku neke bolesti koje mogu dovesti do epidemije, a među njima je glavni kandidat - ptičiji grip.
Naučnici već decenijama prate ptičiji grip. Ponekad se zaraza prenese i na ljude, a kada se to dogodi, često bude kobno. Iako mnogi stručnjaci kažu da je trenutni rizik za većinu ljudi nizak, istraživači rade na vakcini za ljude, tako da je imaju u pripravnosti, za svaki slučaj. Ali konačni recepti i proizvodnja vakcine neće biti pokrenuti sve dok pandemija stvarno ne nastupi. Politiko objašnjava zašto.
Evropa trenutno doživljava najveću epidemiju ptičijeg gripa H5N1 kod divljih i uzgojenih ptica koju je kontinent video. Tokom prve godine izbijanja, između oktobra 2021. i septembra 2022, proširio se u 37 zemalja.
Oko 50 miliona ptica ubijeno je na pogođenim farmama, prema Evropskoj agenciji za sigurnost hrane (EFSA). Iako ta vrsta gripa uglavnom pogađa ptice, stručnjaci su zabrinuti zbog sve većeg broja sisara koji su zaraženi virusom koji ga izaziva, kao što su vidre, lisice, morski lavovi i kune. Zabrinjavajuće je to da se virus možda proširio s kune na kunu tokom izbijanja na španskoh farmi u oktobru, prenosi tportal.
„Španska epidemija znači da je verovatno efikasan prenos ovog virusa sa sisara na sisara”, rekao je Tijs Kuiken, stručnjak za ptičiji grip u Medicinskom centru Univerziteta Erazmus.
„Ovo sugeriše da bi isto moglo biti moguće i kod ljudi“. Do sada se pričiji grip nije razvio tako da se lako širi na ljude ili između njih. Bilo je 873 slučajeva H5N1 kod ljudi širom sveta između 2003. i 25. februara 2023, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, a gotovo uvek zaraze se bliskim kontaktom sa zaraženim pticama, živim ili mrtvim, ili u sredinama zaraženim virusom. Ali stručnjaci kažu da je to igra brojeva: što se više širi među životinjama, to se više može proširiti na ljude.
U februaru je SZO procenio rizik za ljude od ptičijeg gripa kao nizak, ali je upozorio da ne bi trebalo da pretpostavimo da će to uvek biti slučaj. Deo onoga što ptičiji grip čini tako opasnim je stopa smrtnosti. Od 873 osobe zaražene u poslednjih 20 godina, virus je ubio više od polovine njih. Prošlog meseca smrt 11-godišnje devojčice u Kambodži, čiji je otac takođe bio pozitivan na ptičiji grip, izazvala je strah od mogućeg prenosa s čoveka na čoveka. Ali kambodžanske zdravstvene vlasti kažu da za sada nema dokaza za to.
Ono što takođe zabrinjava naučnike u vezi s ptičijim gripom je njegova sposobnost da menja oblik.
„To je jedna od stvari koje se najbrže razvijaju na planeti“, rekao je Pol Digard, profesor viusrologije u Institutu Roslin na Univerzitetu u Edinburgu. Rekao je da bi veliki problem nastao ako bi osoba ili životinja bila zaražena i ptičijim i ljudskim gripom, jer bi se virusi mogli „pomiješati i spojiti“ segmente kako bi proizveli novi podtip. „A to bi mogao biti početak pandemije“, rekao je Digard.
Da, ali je njihovo usavršavanje pitanje određenog trenutka. Virusi ptičijeg gripa klasifikovani su prema dva proteina na svojoj površini, koji odgovaraju slovima „H“ i „N“ u njihovim nazivima. Trenutno cirkulirajući soj H5N1 deo je šire grupe H5 ptičijeg gripa. U celom svetu postoji gotovo 20 vakcina odobrenih za pandemijsku upotrebu i ciljaju na soj H5 gripa, rekao je krajem februara rukovodilac globalnog programa za grip Svetske zdravstvene organizacije.
Pročitajte još:
Oni bi se mogli koristiti baš kao što se koriste u pandemiji uzrokovanoj sojem H5, ali bi njihova učinkovitost protiv pandemijskog soja trebalo da bude procenjena. Kako bi brzo izradila vakcine koje više odgovaraju cirkulišućem soju, SZO održava odabranu banku virusa kandidata za vakcinu na temelju sojeva za koje se sumnja da bi mogli da uzrokuju probleme. Ti virusi se kao kandidati za vakcinu, koji se nazivaju i pandemijski semenski sojevi, mogu uključiti u postojeću tehnologiju izrade vakcine da bi pružili zaštitu dok se ne pripremi specifičnija vakcina.
Ričard Vebi, direktor Saradničkog centra SZO za studije o ekologiji gripa kod životinja, procenio je da bi moglo biti potrebno pet do šest meseci, „korišćenjem tradicionalnih pristupa vakcini“, da se proizvede ono usmereno na soj H5N1, koji trenutno cirkuliše, a za koji pandemijski semenski soj upravo počinje da se priprema.
Konačno odobrenje ažurirane vakcine trebalo bi da se dogodi „vrlo brzo“, ako se temelji na jednom od četiri vakcine za pripravnost na pandemiju koje su već odobrene u EU. Te su vakcine procenjene u pogledu bezbednosti i efikasnosti s drugim potencijalnim sojevima, tvrdi Evropska agencija za lekove.
Evropska komisija već ima dva zajednička ugovora o nabavci za kupovinu vakcine u slučaju pandemije, jedan s GSK-om, a drugi s kompanijom Seqirus UK, rekao je portparol za Politiko.
Najranije isporuke mogle bi se očekivati u roku od osam nedelja nakon što proizvođač vakcine primi pandemijski soj semena koji cilja na specifičnu varijantu što uzrokuje pandemiju. Ali moglo bi doći do dodatnih poteškoća s proizvodnjom vakcine za ptičiji grip. Problem bi mogle stvoriti jajne ćelije. Naime, trenutno se mnoge vakcine protiv gripa proizvode pomoću jajnih ćelija, što bi se moglo pretvoriti u problem, ako kokoške budu ubijene ili uginu od ptičijeg gripa.
Potencijalno rešenje moglo bi se naći u vidu mRNA vakcine, koja se ne oslanjaju na jajne ćelije, a takođe bi mogla da skrati rokove proizvodnje. Moderna, na primer, ove godine započinje kliničke studije za pandemijsku vakcinu protiv ptičijeg gripa koristeći tehnologiju mRNA, rekao je Rafael Nahbagauer, izvršni direktor za zarazne bolesti te kompanije. Ako i kada takva vakcina bude razvijena i potrebna, Nahbagauer je rekao da bi mogli da odgovore „u roku od dva meseca na izbijanje prave pandemije“ vakcinom prilagođenom soju koji ju je izazvao.
Različite zemlje imaju različite prakse kada je u pitanju vakcinisanje živine protiv ptičijeg gripa.
„Ako ste zemlja koja inače nema visokopatogenu influencu ptica, nemate tendenciju vakcinisanja, a u delovima sveta gdje je endemična, poput Kine, vakcinišu se rutinski“, rekao je Digar.
Pročitajte još:
Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD ne vakcinišu živinu, a ni Evropa uglavnom ne vakciniše, rekao je. Ali to bi se moglo promeniti. Kao odgovor na trenutno izbijanje ptičijeg gripa, Evropska komisija je prošlog meseca najavila da će uskladiti pravila o vakcinisanju životinja i postaviti uslove za olakšavanje kretanja vakcinisanih životinja i njihovih proizvoda.
Pravila, koja su stupila na snagu 12. marta, još ostavljaju zemljama EU da odluče hoće li vakcinisati živinu protiv ptičijeg gripa.
Takođe, trenutno postoji samo jedna vakcina protiv pričijeg gripa za kokoške, s dozvolom za stavljanje u promet Evropske agencije za lekove.
***
Bonus video: Vakcina protiv karcinoma: Da li smo na pragu zdravstvene revolucije?
