U Srbiji svi uveliko boluju od "truljenja mozga": Ovo su simptomi opasnog sindroma od koga pate i deca i odrasli

Ova potreba može biti toliko intenzivna da ometa naš fokus i kognitivno zdravlje. Internet čak ima naziv za to: „truljenje mozga“. I truljenje mozga se dešava toliko često mnogima od nas da je upravo postalo reč godine za 2024. prema Oksfordu.

Oksford definiše „truljenje mozga“ kao „pretpostavljeno pogoršanje mentalnog ili intelektualnog stanja osobe, posebno kada se smatra da je rezultat prekomerne konzumacije materijala — sada posebno online sadržaja — koji se smatra trivijalnim ili nedovoljno izazovnim“, navodi Oksford University Press u izjavi prilikom objavljivanja reči godine.

Korišćenje termina „truljenje mozga“ poraslo je za 230 procenata između 2023. i 2024. godine, usled sve većih zabrinutosti zbog uticaja prekomernog konzumiranja društvenih mreža i online sadržaja na naše raspoloženje i kognitivno zdravlje, prema Oksfordu. Ovaj izraz opisuje sadržaj koji omamljuje um i negativan uticaj koji to može imati na naše zdravlje.

„Postoji trka za razvijanje digitalnog sadržaja i platformi koje mogu da privuku pažnju ljudi i da se takmiče na digitalnom tržištu koje je zasićeno“, kaže Adam Levental, doktor nauka, profesor i izvršni direktor Instituta za nauku o zavisnostima na Univerzitetu Južne Kalifornije u Los Anđelesu.

„Digitalni sadržaji i platforme koje pobeđuju u toj trci postaju sve zavisniji“, dodaje dr Leventhal. „Oni uvlače ljude u 'doom scrolling' (beskrajno pregledanje vesti) i izlažu korisnike nezdravom sadržaju.“

Koji su simptomi truljenja mozga?

Truljenje mozga nije zvanična medicinska dijagnoza, ali nezdrav nivo vremena provedenog pred ekranom, koji ono opisuje, može sigurno dovesti do različitih kognitivnih i emocionalnih problema, kaže Lori En Manvel, doktor psihologije i instruktor na Univerzitetu Wilfrid Laurier i Univerzitetu Guelph u Kanadi, koji proučava zavisnosti i mentalno zdravlje.

„Prekomerno vreme provedeno pred ekranom može negativno uticati na pažnju, koncentraciju, učenje, pamćenje, emocionalnu regulaciju i socijalnu funkcionalnost“, kaže dr Manvel.

Upozoravajući znaci truljenja mozga kod ljudi svih uzrasta mogu biti slični onome što se dešava kod starijih osoba koje razvijaju kognitivni pad, kaže Manvel.

Ona navodi sledeće simptome truljenja mozga:

• Kontinuirani problemi sa koncentracijom
• Česta ili laka dezorijentacija
• Teškoće u pamćenju i zadržavanju novih sećanja, posebno onih od nedavnih događaja
• Problemi sa fizičkom brigom o sebi
• Promene u ličnosti i društvenosti
• Održavajuće promene u raspoloženju, razmišljanju i sposobnostima donošenja odluka

Kako dolazi do truljenja mozga?

Truljenje mozga može da se dogodi zato što je vreme koje ljudi provode pred ekranima vreme koje ne koriste za aktivnosti koje mogu da podstaknu zdravlje mozga, kao što su vežbanje, san, druženje u stvarnom životu i bavljenje mentalno izazovnim aktivnostima, kaže Manvel.

Truljenje mozga može takođe biti izazvano načinom na koji koristimo ekrane, dodaje Manvel. Prečesto skrolujemo i konzumiramo sadržaj velikom brzinom dok obavljamo više stvari istovremeno ili pokušavamo da radimo ili učimo.

„Korišćenje ekrana na ovaj način može dovesti do smanjenih i podeljenih pažljivih resursa, što može da rezultira lošijim učenjem i pamćenjem, a povećava stres i emocionalnu disregulaciju kada morate stalno da učite stvari iznova“, kaže Manvel.

„Takođe postoje i odgovarajući efekti na mozak, poput smanjenja sive i bele materije, što dovodi do smanjenja kapaciteta za procesuiranje i efikasnosti.“

Ko je najviše izložen truljenju mozga?

Jedan od razloga zašto truljenje mozga može biti tako veliki problem je to što može da utiče na ono što je poznato kao neuroplastičnost, odnosno koliko lako mozak može da se prilagodi i pravi nove veze na osnovu novih iskustava, kaže Manvel.

Kroz naš život, bavljenje novim aktivnostima i učenjem novih stvari može povećati neuroplastičnost, što nas štiti od kognitivnog opadanja kako starimo, kaže Manvel. Ponovno konzumiranje sadržaja bez smisla na ekranima ima suprotan efekat, smanjujući sposobnost mozga da efikasno upravlja kognitivnim i ponašajnim funkcijama.

Deca i tinejdžeri su najviše ugroženi, jer razvoj truljenja mozga zbog prekomernog vremena provedenog pred ekranima u ranoj dobi dok se mozak još razvija može dovesti do lošijeg kognitivnog i ponašajnog zdravlja tokom celog života, kaže Manvel.

„Deca, koja razvijaju moždane puteve i veštine koje podržavaju održavanje pažnje, kontrolu impulsa i regulaciju raspoloženja, mogu biti podložnija ovim efektima“, kaže Leventhal. „Moguće je da prekomerno korišćenje digitalnih medija ometa te procese.“

Šta uraditi u vezi sa truljenjem mozga?

Iako truljenje mozga nije stvarna medicinska dijagnoza, postoji nekoliko stvari koje možete uraditi da ga sprečite i pokušate da delimično poništite njegov uticaj, kaže Levental.

„Promena navika u korišćenju digitalnih medija može poboljšati dobrostanje“, kaže Levental. „Pauze od ekrana, vremenska ograničenja i restrikcije u korišćenju određenih nezdravih aplikacija mogu biti korisne.“

Postoji mnogo aplikacija koje vam mogu pomoći da pratite ukupno vreme provedeno pred ekranom i sprovedete periodične digitalne detokse kako biste se odmorili i bavili se aktivnostima u stvarnom životu, kaže Manvel.

Međutim, ovo je kratkoročno rešenje, a možda ćete morati da pažljivo sagledate svoje svakodnevne navike kako biste poboljšali svoje raspoloženje i kognitivnu funkciju kada truljenje mozga postane očigledno.

„Za stvarnu promenu, trebalo bi razmisliti o dugoročnim promenama načina života koje su održive, kao što je zamena vremena provedenog pred ekranom sa drugim aktivnostima, kao što su meditacija; vežbanje; čitanje; pridruživanje grupama za društvene aktivnosti uživo; učenje novih veština, kao što je novi jezik ili muzički instrument; igranje sa životinjama; angažovanje sa prirodom — i redovno obavljanje tih aktivnosti“, kaže Manwell.

Ako je vreme provedeno pred ekranom značajan deo vašeg posla, možda ćete morati da budete kreativni kako biste pronašli načine da se udaljite od računara i telefona, na primer, štampanjem materijala koje biste inače čitali online ili obavljanjem sastanaka uživo umesto virtuelnih, savetuje Manvel. Kada morate biti pred ekranom, najbolje je da to bude vaša jedina fokusirana aktivnost, kako biste efikasno obavili zadatak.

„Biti pažljiv i aktivno angažovan na ekranima takođe može pomoći da se ublaže negativni efekti koji nastaju prilikom multitaskinga“, zaključuje Manvel za "everydayhealth".