Srpski eksperti otkrivaju da je ovo glavni razlog zagađenja vazduha u Srbiji: Zbog njih smo ugroženi i jedva dišemo

Novogodišnje praznike u Srbiji obeležio je do sada najgori period zagađenja vazduha ove sezone.

Prekomerno zagađenje, a posebno česticama PM 2,5 koje su najopasnije po naše zdravlje, bilo je zabeleženo na gotovo svim mernim stanicama u zemlji. U određenim gradovima, čestično zagađenje bilo je i do 10 puta veće od dozvoljenih granica, a nezdravi vazduh mogao je i da se vidi i pomiriše.

Zašto se dešavaju ovakve epizode ekstremnog čestičnog zagađenja? Jer oko praznika nije bilo hladnije, niti je postojao neki poseban izvor zagađenja koji je u međuvremenu prestao da emituje.

Odgovor leži u vremenskim uslovima koji su vladali oko Nove godine: ne samo niske temperature, već i kombinacija povišenog vazdušnog pritiska, nedostatka vetra, kao i povećane relativne vlažnosti vazduha.

U ovakvim uslovima, ne samo što zagađen vazduh ostaje „zarobljen” u nižim delovima atmosfere, već u atmosferi naglo nastaju nove čestice PM 2,5.

Ove čestice, koje ne nastaju u našim zastarelim kućnim ložištima već svoje poreklo vode od gasova kao što je sumpor-dioksid, ključne su za razumevanje prirode zagađenja vazduha u Srbiji, kao i za razbijanje jednog uvreženog mita o izvorima zagađenja.

Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) u svom poslednjem izveštaju za 2023. godinu piše o izvorima čestičnog zagađenja:

„Najznačajniji izvor za suspendovane čestice PM 10 i PM 2,5 su toplane snage manje od 50 MW i individualna ložišta… Iz ovog sektora potiče 61% svih nacionalnih emisija suspendovanih čestica PM 10 odnosno 77% suspendovanih čestica PM 2,5.” (naglasak naš)

Kako navodi SEPA, za čestice PM 2,5 su posle individualnih ložišta najveći emiteri drumski saobraćaj (10%) i industrija (6%), a „najmanji doprinos ukupnim emisijama suspendovanih čestica (PM 10 i 2,5)… je iz sektora Proizvodnja električne i toplotne energije, od 3-5%.”

Drugim rečima, SEPA navodi da su domaćinstva apsolutno dominantni izvor zagađenja PM 2,5 u Srbiji, a da je udeo termoelektrana na ugalj gotovo zanemarljiv.

Ali ova slika ne prikazuje realnost situacije u Srbiji. Ako se tokom nekog ekstremno zagađenog dana, na primer tokom nedavnih praznika, pitate odakle toliko zagađenje PM 2,5, podaci koje nudi SEPA nisu pravi odgovor.

Kako već godinama pokazuju nezavisna naučna istraživanja iz Srbije i inostranstva, primarni izvor čestica PM 2,5 u Srbiji su termoelektrane na ugalj, a posebno velike termoelektrane kao što su TENT A i B. Koliko se slika koju nudi SEPA razlikuje od aktuelnih stručnih i naučnih saznanja može se videti na ovom grafiku, gde su rezultati SEPA upoređeni sa rezultatima velike međunarodne studije Global Burden of Disease:

U zavisnosti od procena i korišćenih metoda i modela, brojevi se mogu donekle razlikovati u zavisnosti od studije. Primera radi, istraživanje Joint Research Centre daje donekle drugačije procene udela energetike i domaćinstava, ali osnovna poruka je ista: podaci koje nudi SEPA, a koji su u Srbiji postali opšteprihvaćeni u javnosti, ne reflektuju realnu sliku.

Izveštaji o kvalitetu vazduha koje izdaje SEPA zapravo su jedini publikovan izvor podataka koji dolazi do zaključka da su u Srbiji dominantni izvor čestičnog zagađenja (PM2,5) individualna ložišta, a ne termoelektrane na ugalj.

Kao rezultat takvog prikaza, i odgovornost za stanje zagađenja, naročito ekstremnog zagađenja vazduha tokom zimskih meseci, na taj način je prekomerno individualizovana.

Vreme je da se ova informacija, koji je u stručnim krugovima odavno poznata i opšte prihvaćena, prenese i u širu javnost, kao i u zvanične državne dokumente i strategije.

Neophodno je da donosioci odluka i šira javnost bude najbolje moguće i istinito upoznata sa izvorima zagađenja vazduha, a posebno kada je u pitanju zagađenje PM 2,5 koje predstavlja jedno od najvećih zdravstvenih izazova i opasnosti po naše stanovništvo.

Da li to znači da su informacije koje daje SEPA u svojim izveštajima pogrešne?

Informacije o monitoringu kvaliteta vazduha su tačne, ali njihova interpretacija nije.

Kada govori o koncentracijama PM 2,5 SEPA se oslanja na merne stanice koje beleže koncentracije u vazduhu na konkretnim lokalitetima koji su deo mreže monitoringa kvaliteta vazduha.

U pojedinim gradskim područjima svakako da dolazi i povremeno do situacije da su na nekim određenim lokalitetima u određenom periodu individualna ložišta dominantan izvor zagađenja, ali se sistematskom analizom podataka i modelovanjem, kao i procenom zdravstvenih efekata, na godišnjem nivou za teritoriju cele države, dobija potpuno drugačija slika od one koju nam daje SEPA.

Naime, kada govori o izvorima zagađenja, SEPA se oslanja na merenja na samim izvorima zagađenja – znači, ne uzimaju se uzorci čestica koje se onda „prate” do izvora (sasvim razumljivo, jer je to zahtevan i komplikovan proces koji ne može da se radi kontinuirano, ali koji svejedno mora povremeno bar kod najvećih zagađivača da se sprovodi).

Zašto je ovo važno? Zato što kada posmatramo koncentracije zagađujućih čestica u atmosferi postoji razlika između tzv. primarnih i sekundarnih čestica. Primarne su one koje se iz izvora emituju kao čestice, dok su sekundarne one koje se isprva emituju u obliku gasa, a tek kroz posebne hemijske procese u atmosferi postaju čestice.

Sumporni i azotni gasovi su posebno potentni kao izvori sekundarnih čestica PM 2,5.

U zavisnosti od okolnosti (zagađenja, stanja u atmosferi) sekundarne čestice mogu biti i brojnije od primarnih. Samim tim, kao dominantni emiteri sumpornih oksida, termoelektrane u Srbiji su značajan izvor čestica PM 2,5 iako ih ne emituju „direktno” iz dimnjaka, gde bi ih zabeležio monitoring kojim rukovodi SEPA.

Sekundarne čestice tokom novogodišnjih praznika

Konkretno, nedavni novogodišnji praznici su dobar primer uslova koji pogoduju stvaranju ovih sekundarnih čestica – u pitanju je bila pre svega kombinacija visokog pritiska, nedostatka vetra i visoke relativne vlažnosti vazduha.

U ovakvim uslovima, dolazi i do naglog porasta koncentracija PM 2,5, ponekad i preko 100% u samo sat vremena. Ta pojava je izrazito tipična u Srbiji, posebno u zimskim mesecima.

Takve pojave naravno da ne izaziva iznenadno priključenje ogromnog broja novih emitera – ali se iza njih mogu kriti dostizanja idealnih atmosferskih uslova za naglo stvaranje velikog broja sekundarnih čestica u vazduhu.

Štaviše, pregledom satnih podataka sa mernih stanica može se videti da takvi porasti zagađenja PM 2,5 ponekad prate ne ekvivalentni porasti drugih zagađivača, već upravo suprotno, opadanja koncentracija npr. sumpora u vazduhu.

Upravo takve epizode su se ponavljale, primera radi, u Velikim Crljenima, gde je tokom praznika zabeleženo najveće zagađenje česticama PM 2,5 – a podsećamo da su Veliki Crljeni selo nadomak Beograda u kojem se nalazi „Kolubara A”, najstarija termoelektrana u Srbiji.

Veliki udeo sekundarnih čestica u zagađenju vazduha pokazuju i konkretne studije koje su rađene u Srbiji, kao što je studija objavljena 2020. godine u časopisu Environmental Science and Pollution Report, a koju su vodili istraživači iz više domaćih istraživačkih institucija (Institut za fiziku, Nuklearni institut Vinča, Tehnološko-metalurški fakultet, Fakultet za fizičku hemiju).

Kako je pokazala ova studija, tokom koje su rađene analize sastava i porekla čestica PM 2,5 u okolini Beograda, za 14,5% čestica PM 2,5 krivac je bilo sagorevanje biomase, a izvor 28,8% čestica bili su „sekundarni sulfati”. U pitanju je dvostruko veći udeo, a podsećamo da su termoelektrane ubedljivo najveći emiter sumpor dioksida u Republici Srbiji, što potvrđuju i izveštaji koje nudi SEPA, a po kojima su termoelektrane na ugalj izvor oko 92% sumpor-dioksida u našem vazduhu.

Ukratko, izveštaji SEPA „ne vide” veliki udeo čestica PM 2,5 koje nastaju u atmosferi, iz sumpora emitovanog iz naših termoelektrana.

O autorima

Prim. dr Elizabet Paunović je penzionisana direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje Svetske zdravstvene organizacije.

Dr Vladimir Đurđević je redovni profesor na grupi za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu.

Dr Suzana Blesić je naučna savetnica na Institutu za medicinska istraživanja u Beogradu, gde je rukovodilac grupe za biomehaniku, biomedicinski inženjering i fiziku kompleksnih sistema.

Tekst objavljen u saradnji sa Klima 101