Najveća studija do sada: Ovih 15 faktora povezano je s ranom demencijom

Većina prethodnih istraživanja u ovoj oblasti bavila se genetikom koja se prenosi generacijama, ali ovde je tim uspeo da identifikuje 15 različitih faktora načina života i zdravlja koji su povezani sa rizikom od demencije s početkom u mlađem dobu (young-onset dementia - YOD).

"Ovo je najveća i najsnažnija studija te vrste ikada sprovedena", rekao je epidemiolog Dejvid Levelin sa Univerziteta Eketer u Velikoj Britaniji, kada su rezultati objavljeni u decembru u JAMA Neurology. "Uzbudljivo, po prvi put otkrivamo da bismo možda mogli da preduzmemo mere da smanjimo rizik od ovog iscrpljujućeg stanja, ciljanjem na niz različitih faktora."

15 faktora rizika

Istraživački tim je analizirao podatke prikupljene o 356.052 osobe mlađe od 65 godina u Velikoj Britaniji, prenosi Science Alert. Među faktorima koji su povezani sa većim rizikom od demencije u mlađem dobu su nizak socioekonomski status, socijalna izolacija, oštećenje sluha, moždani udar, dijabetes, bolesti srca i depresija.

Nedostatak vitamina D i visoki nivoi C-reaktivnog proteina (koji proizvodi jetra kao odgovor na upalu) takođe su značili veći rizik, kao i dve varijante gena ApoE4 ε4 (genetski scenario koji je već povezan sa Alchajmerovom bolešću).

Istraživači su opisali odnos između alkohola i demencije kao "kompleksan". Dok je zloupotreba alkohola dovela do povećanog rizika, umereno do teško opijanje je u korelaciji sa smanjenim rizikom – verovatno zato što su ljudi u ovoj drugoj grupi obično generalno zdraviji (oni koji se uzdržavaju od alkohola često to čine iz medicinskih razloga).

Viši nivoi formalnog obrazovanja i manja fizička slabost takođe su bili povezani sa manjim rizikom.

Zdraviji život i izbegavanje stresa

„Već smo znali iz istraživanja na ljudima koji razviju demenciju u starijoj dobi da postoji niz faktora rizika koji se mogu modifikovati“, rekao je neuroepidemiolog Sebastijan Keler sa Univerziteta u Mastrihtu u Holandiji. „Pored fizičkih faktora, mentalno zdravlje takođe igra važnu ulogu, uključujući izbegavanje hroničnog stresa, usamljenosti i depresije."

Iako rezultati ne dokazuju da je demencija uzrokovana ovim faktorima, oni pomažu u stvaranju detaljnije slike. Kao i uvek u ovoj vrsti istraživanja, znanje o uzrocima može pomoći u razvoju boljih tretmana i preventivnih mera.

Mnogi od ovih faktora se mogu menjati, što pruža više nade onima koji traže načine da pobede demenciju.

„Demencija koja se javlja kod mladih ima veoma ozbiljan uticaj, jer oboleli ljudi obično i dalje imaju posao, decu i zauzet život“, rekao je neuronaučnik Stivi Hendriks sa Univerziteta u Mastrihtu. "Često se pretpostavlja da je uzrok genetski, ali za mnoge ljude zapravo ne znamo tačno šta je uzrok. Zbog toga smo želeli da istražimo i druge faktore rizika u ovoj studiji", napominje.