Pulmolog otkriva sve što treba da znaš o AstraZeneka vakcini

Dr Plavšić naglašava da je njen tekst otvoren za korekcije, ali da ga je napisala vodeći se relevantnim naučnim podacima o vakcini koji su trenutno dostupni.Ovo su sve najbitnije informacije o AstraZeneka vakcini koje je pulmološkinja podelila sa našim portalom."Pojava nove AstraZeneka vakcine u Srbiji, 21.02.2021., zbunila je mnoge pacijente, a mnoge i odvratila od vakcinisanja, jer nije bilo dovoljno informacija koje bi ljudima pomogle pri odlučivanju da li mogu i smeju da prime baš ovu vakcinu.Ja ću biti slobodna da iznesem podatke do kojih sam uspela da dođem prateći dosadašnje studije i ono što je objavljeno u vezi sa ovom vakcinom. Naravno dozvoljavam korekcije i dopune ako neko raspolaže sa više preciznijih podataka o ovoj vakcini.Vakcinu Oksford-AstraZeneka lokalno proizvodi Institut za serum u Indiji, najveći svetski proizvođač vakcina. Lokalno se ova vakcina naziva Covishield, ChAdOx1 (chimpanzee adenovirus Oxford), poznata i kao AZD1222. AstraZeneka, vakcina koju je proizvela čuvena britansko-švedska multinacionalna kompanija sa sedištem u Engleskoj, u saradnji sa Univerzitetom Oksford, praćena je dosta kontraverznim informacijama i studijama. Mnoge od njih se smatraju više političkim i vezane su za Bregzit, Veliku Britaniju i njihove odnose sa EU.U svakom slučaju, Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je odobrila korišćenje za osobe iznad 65 godina. European Medicines Agency (EMEA), Evropska Medicinska Organizacija, odobrila je za osobe iznad 18 godina, bez ograničenja. U Nemačkoj i još nekim zemljama je, za sada, upotreba ove vakcine odobrena samo za osobe do 65 godina, ali ne zato što je opasna za iznad 65, već zato što nije bilo dovoljno učesnika u studiji starijih od 65.

Vakcina AstraZeneka je dobila upotrebnu dozvolu zdravstvenih vlasti Velike Britanije krajem prošle godine, a razvijana je u prvim mesecima 2020, dok je na dobrovoljcima testirana u aprilu. Posle toga je prošla seriju kliničkih ispitivanja, a u trećoj fazi testiranja učestvovalo je 30.000 dobrovoljaca. Kod nas je stiglo 150.000 doza ove vakcine 21. februara ove godine.Inicijalno se u Nemačkoj smatralo da je loša i neefikasna. Međutim ti prvi podaci su se zasnivali na studijama koje su rađene u Južnoafričkoj republici. Ispostavilo se da su preko 40 odsto ispitanika bili pušači i ne baš dobrog zdravlja. Ta studija je imala kao rezultat prekid u proizvodnji. Nakon toga se oglasio i Robert Koch institut (RKI) porukom da se nuspojave javljaju i kod ostalih tipova vakcina, Moderna i Fajzer/Bajontek.I sam proizvođač AstraZenecka saopštava da ta vakcina nije lošija od ostalih. Poznati virusolog Kristijan Drosten iz čuvene berlinske Charite klinike smatra da je u Nemačkoj puno toga pogrešno shvaćeno kada je o vakcinama reč. Naime Univerzitet Oksford koji je učestvovao u razvoju vakcine, davao je informacije preuranjeno i "na kašičicu". Tako da su pojedinci, kako kaže virusolog Drosten, "suviše rano izvlačili zaključke“ i "pod lupomtražili dlaku u jajetu“.

Neki podaci govore da je Vakcina Oksford/AstraZeneka delotvorna između 62 i 90 odsto, ali tokom kliničkog ispitivanja niko nije zahtevao bolnički tretman, niti je oboleo od kovida 19. Sada se smatra da ova vakcina daje visok stepen zaštite ne samo od razbolevanja, već i od zaražavanja, što nije slučaj sa ostalim vakcinama. Procenjuje se da se primanjem ove vakcine rizik od hospitalizacije smanjuje za čak 94-95 odsto. Dalja ispitivanja su pokazala da simptome kovida 19 zaustavlja u 70 odsto slučajeva, a prema nekim podacima, usavršavanjem vakcine, zaštita bi mogla da bude i 90 odsto.Vakcina se prima u dve doze u razmaku od 12 nedelja i pokazala je dobar učinak kod starijih ljudi. Princip izrade je najsličniji Sputnjiku V. Oksfordska vakcina sadrži genetski modifikovane adenoviruse, izmenjene kako bi se sprečilo zaražavanje ljudi, ali i dalje sadrži deo šeme koronavirusa - šiljasti protein. Kada se tako modifikovan virus ubrizga u ljudski organizam, on počinje da stvara šiljasti protein korona virusa. Naš imuni sistemprepoznaje to kao pretnju i pokušava da ga uništi. Posle toga, kada imuni sistem dođe u dodir sa pravim koronavirusom, već zna kako da se ponaša i da deluje.https://youtu.be/WFtCrFLy4qAKod ove vakcine antitela se stvaraju jako brzo i u velikoj meri, pa se i imunitet brže razvija. Zato je revakcinacija tek posle tri meseca. Smatra se da su u tom periodu vakcinisani pod velikim stepenom zaštite od obolevanja od srednje teških i teških oblika bolesti.Ono što se zna, i što se već poslednjih dana pokazalo je da aplikacija vakcine dovodi, češće nego kod ostalih, do visoke temperature, lokalnih bolova i slično, što prestaje za dan, dva. Broj antitela korelira sa reakcijom nakon vakcine, ako je reakcija bila burnija, onda je uglavnom i broj antitela veći. Do istog zaključka je došao Paul Elrich Institut u Nemačkoj koji sakuplja i analizira podatke vakcinisanih. Takođe, kod AstraZeneke su reakcijeuglavnom posle prve doze vakcine, a kod Fajzer/Bajontek vakcine su posle druge doze vakcine.Razmak u revakcinaciji je i zato što su u slučaju ove vakcine to ispitivali. Ove studije su ekstremno teške i skupe i obično se ne rade. Razmak između vakcina inicijalno se daje proizvoljno, pa se proverava efikasnost. Nema podataka da li su za ostale vakcine varirali razmak, u slučaju AZ je Velika Britanija to tražila. Naime, zbog teške epidemiološke situacije u svetu cilj je bio da što veći broj ljudi bude vakcinisano što pre. U slučaju AZ pokazano je da je razmak od 12 nedelja između prve i druge doze, efikasniji nego razmak od 6 nedelja.Na primer, Američka agencija za lekove (FDA) potvrdila je efikasnost jedne doze vakcine kompanije Džonson i Džonson (Johnson and Johnson) protiv koronavirusa, piše u dokumentima objavljenim dva dana uoči sastanka konsultativnog odbora za hitno odobravanje vakcine u SAD.

Po nekim studijama, smatra se da je vakcina AstraZeneka efikasna protiv svih sojeva virusa (do sada poznatih), osim kod južnoafričkog soja gde ispitivanja još uvek traju. Tokom vakcinacije, dolaziće se do novih podataka koji će biti objavljivani.Oksfordska vakcina bi mogla da ubrza proces imunizacije jer je jeftinija, masovna proizvodnja je laka, a prednost je i što se čuva na uobičajenim temperaturama frižidera i na taj način je olakšano dopremanje.Oksford/AstraZeneka košta oko 3,5 evra po dozi. AstraZeneka je i u komunikaciji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, koja trenutno pravi spisak hitnih potreba država sa niskim prihodima, jer pomenutoj vakcini ne treba zahtevna logistika, i ima rok upotrebe od šest meseci", piše dr Plavšić.***Bonus video:https://youtu.be/KOgK7AdFIP8Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram