Ova hrana povećava rizik od raka debelog creva

Broj obolelih među osobama mlađim od 50 godina raste već decenijama, što se sve češće dovodi u vezu sa savremenom zapadnjačkom ishranom. Dobra vest je da se značajan broj slučajeva raka debelog creva može sprečiti promenama u ishrani i načinu života, što znači da su svakodnevni izbori hrane veoma važni.

1. Prerađeno meso i suhomesnati proizvodi

Viršle, salame, parizer i slanina spadaju među namirnice koje se najčešće povezuju sa povećanim rizikom. Iako se i neke druge vrste mesa tehnički mogu smatrati prerađenim zbog načina obrade i konzerviranja, najviše dokaza o povezanosti sa rizikom odnosi se upravo na suhomesnate proizvode.

Stručnjaci smatraju da je razlog u određenim konzervansima i jedinjenjima koja nastaju tokom obrade i pripreme, a koja mogu oštetiti ćelije sistema za varenje. Prilikom konzumiranja mesa konzerviranog nitratima ili nitritima, u organizmu mogu nastati jedinjenja koja potencijalno štetno deluju na sluznicu creva. Takođe, metode pripreme na visokim temperaturama, poput pečenja na roštilju ili prženja, mogu stvoriti dodatna jedinjenja koja se dovode u vezu sa povećanim rizikom.

Poruka stručnjaka nije da ove namirnice treba potpuno izbegavati, već da ih treba ograničiti. Prerađeno meso preporučuje se jesti povremeno, dok je za redovne izvore proteina bolje birati živinsko meso, ribu, mahunarke ili jaja, piše Index.hr.

2. Ultra-prerađena hrana

Ultra-prerađena hrana obuhvata proizvode poput pakovanih keksa, krekera, smrznutih gotovih jela, zaslađenih žitarica, čipsa i brze hrane. Reč je o industrijski prerađenim proizvodima koji često sadrže brojne aditive, dodat šećer, so i masti.

Stručnjaci ističu da nije svaka ultra-prerađena hrana podjednako problematična, ali ishrana u kojoj ovakvi proizvodi dominiraju može biti povezana sa nepovoljnim zdravstvenim ishodima. Naglašavaju da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se preciznije utvrdilo koje vrste ovih proizvoda nose najveći rizik.

Preporuka je da se čitaju deklaracije i biraju proizvodi sa manje dodatog šećera, soli i aditiva, kao i da se što češće prednost daje celovitim i minimalno prerađenim namirnicama.

3. Namirnice bogate dodatim šećerom

Pakovani slatkiši, zaslađene žitarice, aromatizovani jogurti, energetske pločice, sosovi i slični proizvodi sa visokim sadržajem dodatog šećera mogu negativno uticati na zdravlje creva.

Istraživanja ne pokazuju da šećer direktno izaziva rak, ali veći unos dodatih šećera, naročito kroz zaslađena pića, povezuje se sa povećanim rizikom. To je posebno uočljivo kod mlađih odraslih osoba.

Prekomeran unos šećera može narušiti crevnu barijeru i mikrobiom, što može dovesti do pojačanih upalnih procesa u organizmu. Takođe može doprineti povećanju telesne težine i poremećaju regulacije šećera u krvi, što se smatra dodatnim faktorima rizika.

Stručnjaci preporučuju ograničavanje zaslađenih pića i smanjenje unosa dodatih šećera, uz naglasak na ishranu bogatu vlaknima.

4. Rafinisane žitarice

Beli hleb, beli pirinač, bela testenina i slični proizvodi od rafinisanih žitarica nisu nužno štetni, ali sadrže znatno manje vlakana, vitamina i minerala u poređenju sa integralnim žitaricama.

Vlakna imaju važnu zaštitnu ulogu jer pomažu pravilno varenje, skraćuju vreme zadržavanja potencijalno štetnih materija u crevima i hrane korisne crevne bakterije. One pritom stvaraju jedinjenja koja imaju protivupalno dejstvo.

Preporučuje se postepeni prelazak na integralne žitarice poput integralnog hleba, smeđeg pirinča, ovsa, kinoe ili spelte, ili njihovo kombinovanje sa rafinisanim varijantama.

5. Crveno meso

Crveno meso obuhvata govedinu, svinjetinu, jagnjetinu i teletinu. Veći unos crvenog mesa povezuje se sa povećanim rizikom od raka debelog creva, iako rezultati istraživanja nisu uvek potpuno usaglašeni.

Smatra se da rizik delimično potiče od jedinjenja koja prirodno postoje u mesu, kao i onih koja nastaju tokom pečenja na visokim temperaturama, roštiljanja ili dimljenja.

Preporuka je da se unos crvenog mesa ograniči na nekoliko porcija nedeljno, a da se češće biraju biljni izvori proteina poput mahunarki, tofua ili sočiva.

Dodatni saveti za smanjenje rizika

Ishrana nije jedini faktor, ali ima važnu ulogu u prevenciji. Kombinacija zdravih prehrambenih navika i zdravog načina života može značajno smanjiti rizik.

Preporučuju se redovna fizička aktivnost, održavanje zdrave telesne težine, ishrana bogata povrćem, voćem i vlaknima, kao i ograničavanje konzumacije alkohola.

Takođe se naglašava važnost redovnih preventivnih pregleda, jer se promene na crevima mogu otkriti i lečiti u ranoj fazi.

Šta je najvažnije zapamtiti?

Namirnice koje se najčešće povezuju sa povećanim rizikom od raka debelog creva imaju zajedničke karakteristike: često sadrže malo vlakana, podstiču upalne procese i narušavaju ravnotežu crevne mikrobiote.

S druge strane, ishrana bogata povrćem, voćem, integralnim žitaricama, mahunarkama i zdravim mastima povezuje se sa boljim zdravljem sistema za varenje.

Važno je naglasiti da nijedna pojedinačna namirnica sama po sebi ne određuje rizik, već ukupan obrazac ishrane tokom dužeg vremenskog perioda.