Osteoporoza - "tihi neprijatelj" kostiju koji uglavnom napada žene

Šta je osteoporoza?

Osteoporoza je sistemska bolest skeleta koju karakteriše gubitak koštane čvrstine.Koštana masa se izgrađuje u mladosti i tokom doba reproduktivne zrelosti, a svoj pun kapacitet ima u razdoblju između 30. i 40. godine života svake osobe. Posle 40. godine gustina kostiju počinje postepeno da se smanjuje, a ovaj proces je individualan kod svake osobe. Kod nekih osoba gubitak čvrstine kostiju dešava se sporije i nikada ne obole od osteoporoze, dok kod drugih napreduje znatno brže, kosti postaju porozne i sklone prelomima, čak i pri uobičajenim aktivnostima. Upravo su takvi prelomi i prvo upozorenje na osteoporozu, jer ova bolest praktično nema nikakve druge simptome.

Simptomi osteoporoze

Prelom kostiju je obično prvi znak koji ukazuje da je neko oboleo od osteopooze. Upravo je odsustvo ranih simptoma karakteristično za ovu bolest, pa je zbog toga nazivaju “tihi neprijatelj”.Kada dođe do preloma, tada je bolest već uzela maha i verovatnoća od novih preloma je pet puta veća. Usled progresije osteoporoze mogu da se pojave i akutni bolovi u leđima, povijeno (pogrbljeno) držanje, kao i smanjenje telesne visine. Ovi simptomi često liče na simptome artritisa, pa se neretko događa i da izostane pravovremena dijagnoza osteoporoze.

Kako se manifestuju bolovi kod osteopoze?

Kada se gustina kostiju smanji do te mere da je skelet podložan prelomima, javlja se bol u kostima i nastaju deformacije. Kičma se često krivi, pa oboleli imaju blagu pogrbljenost.Hronični bolovi javljaju se u slučaju kompresivnih preloma pršljenova koji mogu da nastanu spontano ili posle blage povrede. Bol se obično javlja iznenada, ne širi se i ne pojačava kada osoba sedi ili stoji. Deo leđa gde je polomljen pršljen osetljiv je na dodir, a bol se postepeno povlači posle nekoliko nedelja ili mesec dana.

Gde se najčešće javljaju prelomi?

Prelomi kostiju mogu nastati na bilo kom delu skeleta, ali najčešće na kičmenim pršljenovima, kukovima, butnoj kosti, ručnom zglobu i gornjem delu nadlaktice.Karakteristično je da prelomi mogu da nastanu i pri najmanjim traumama. U fazi kada je bolest uznapredovala može čak doći i do preloma rebara, ukoliko se obolela osoba jače nakašlje.Jedan od najopasnnijih preloma je prelom kuka, koji je kod starije populacije i glavni uzrok invalidnosti i slabe pokretljivosti. Dodatni problem je i što kod osoba obolelih od osteoporoze, prelomi kostiju sporije zarastaju nego kod zdravih ljudi.

Uzroci i faktori rizika za osteoporozu

Za nastanak osteoporoze postoje mnogobrojni faktori rizika, ali se kao najčešći izdvajaju genetika, odnosno ukoliko neko u porodici već ima ovo oboljenje, kao i nedovoljan unos kalcijuma i vitamina D.Faktori rizika mogu biti i u načinu života, pa je veća verovatnoća da će neko dobiti bolest ukoliko je manje fiziki aktivan ili obavlja posao koji zahteva dugotrajno sedenje. Kod žena, koje su i najpogođenije ovom bolešću, rana menopauza (pre 45. godine) je takođe jedan od faktora rizika. Osteoporoza češće pogađa osobe koje su sitnije građe i manje telesne mase.Bolest može da se javi i uz druge bolesti kao što su bubrežna insuficijencija, zapaljenske reumatske blesti, poremećaj rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Loše navike, pušenje, konzumiranje kafe i alkohola u većim količinima takođe su okidači za osteoporozu. Na pojavu osteoporoze mogu da utiču i pojedini lekovi, prvenstveno dugotrajno korišćenje kortikosteroida.

Osteoporoza kod žena

Osteoporoza se češće javlja kod žena nego kod muškaraca. Svetske studije ukazuju da je svaka treća žena u riziku da u kasnijem životnom dobu oboli.Početak bolesti u uskoj je povezanosti sa menopauzom. Hormon estrogen određuje količinu koštane mase, a kada njegov nivo opada u menopauzi, kosti gube čtvsrinu. U prvih deset godina menopauze žene izgube dva do tri odsto koštane mase godišnje, što je jedan od glavnih uzroka osteoporoze kod žena.

Osteoporoza kod muškaraca

I kod muškaraca je gubitak koštane mase povezan s hormonima. Testosteron čuva kalcijum u kostima muškarca, a kada nivo hormona počne da pada, počinje andropauza i povećava se rizik za nastanak osteoporoze. Kod muškaraca andropauza u proseku počinje deceniju kasnije nego kod žena, pa se i simpotimi osteoporoze javljaju kasnije. Prema statistici, svaki peti muškarac u starijem dobu je u riziku da dobije ovu bolest.

Kako se meri gustina kostiju?

Osteoporoza može da se dijagnostikuje i pre preloma kostiju. Najsigurniji način za to je merenje gustine kostiju takozvanim DEXA skeniranjem.Ova dijagnostička metoda je potpuno bezbolna i traje od 10 do 20 minuta. Procedura je takva da se uz male doze zračenja (manje od rendgenskog snimanja) skeniraju odeđeni delovi tela. Ovim skeniranjem određuje se nivo minerala u kostima. Na osnovu dobijenih rezultata, koštana gustina se izražava kao normalna, osteopenija ili osteoporoza.

Šta je osteopenija i kako se razlikuje od osteoporoze?

Osteopenija nastaje kada su kosti slabije mineralizovane nego inače, ali nisu toliko porozne i krhke da dođe do preloma. Osteopenija je blaže stanje osteporoze i može da prethodi toj bolesti. Neće svi koji imaju osteopeniju razviti osteoporoozu, ali je to rani znak upozorenja da se preduzmu mere i smanji rizik od razvoja osteoporoze i preloma kostiju u budućnosti.Osobama sa osteopenijom savetuje se promena životnih navika koja podrazumeva više fizičke aktivnosti i unos hrane bogate kalcijumom.

Prevencija osteoporoze

Prevencija podrazumeva održavanje ili povećanje gustine kostiju uzimanjem odgovarajuće količne kalcijuma i redovnim vežanjem.Unošenje kalcijuma (najbolje kroz ishranu) je najdelotvornije u ranoj mladosti, pre nego što kosti dostignu maksimalnu gustinu, što je oko 30. godine života.Fizička aktivnost je jak stimulator za stvaranje gustine kostiju, pa redovne šetnje ili penjanje uz stepenice imaju značajnu ulogu u ojačavanju kostiju. Preporučljivo je i izlaganje suncu zbog vitamina D, najbolje tri puta nedeljno po 15 minuta.

Kako se leči osteoporoza?

Lečenje osteoporoze usmereno je ka smanjenju progresije gubitka koštane gustine. Lečenju se pristupa na dva načina - nefarmakološkom terapijom i lekovima.Nefarmakološka terapija su vežbe, fizička aktivnost, pravilan način ishrane, otklanjanje faktora rizika poput konzumiranja alkohola i cigareta, kao i smanjenje doza kortikosteroida ukoliko je osoba pod ovom terapijom zbog drugih zdravstvenih problema.Lekovi za osteoporozu su antiresorptivni lekovi koji zaustavljaju gubitak koštane mase (estrogeni, bifosfonati, kalcitonin) i stimulatori izgradnje kosti (anabolički steroidi i fluoridi).

Osteoporoza i ishrana: Koje namirnice pomažu?

U prevenciji osteoporoze, kao i za jačanje kostiju i održavanje gustine na zadovoljavajućem nivou značajnu ulogu ima i ishrana bogata kacijumom, vitaminima i mineralima.Dobri izvori kalcijuma su mleko, sir i jogurt, zatim, sardina i losos, prokelj, brokoli, orasi, lešnici, badem, seme susama. U ishrani treba češće koristiti i maslinovo ulje.Da bi efekat prevencije ishranom bio najdelotvorniji treba izbegavati šećere, prvenstveno gazirana piča i hranu sa visokim sadržajem natrijuma gde između ostalog spadaju suhomesnati prozvodi.