Dobrovoljno davanje krvi doslovno znači život za mnoge, ali zaliha je uvek nedovoljno, dobrim delom i zbog brojnih zabluda koje mnoge odvraćaju da učine plemenito delo.
Svako ko je zdrav pre davanja krvi posle toga neće biti manje zdrav. Iako lekari preporučuju da se ljudi odmore jedan dan i piju tečnost nakon doniranja, zdravlje tih osoba nije ugroženo. U roku od približno 48 sati od doniranja volumen krvi pojedinca se vraća u normalu – uglavnom povećanjem plazme. U roku od četiri do osam nedelja telo će zameniti sva izgubljena crvena krvna zrnca.
„Davanje krvi je izuzetno bezbedno. Velika većina davalaca krvi može donirati pola litre krvi za manje od 15 minuta nakon što su popunili zdravstveni upitnik i obavili manji pregled s proverom krvne slike kako bi bili sigurni da može da im se vadi krv. Reakcije donatora su retke“, kazao je za portal Medical News Today Emanuel T. Fero, direktor banke krvi iz Long Biča u Kaliforniji.
Istina je da ipak mogu da se jave neki neželjeni efekti. Dr Džon Raimo iz Njujorka kaže da se dešava da se posle davanja krvi osetite umorno ili omamljeno, ali ti simptomi će nestati sami od sebe, posebno uz malo više vode ili užinu po potrebi.
Ovo je delimično tačno. Pojedine osobe koje uzimaju određene lekove, uključujući antikoagulante, lekove za trombocite i neke tretmane protiv akni ne treba da daju krv. Međutim, u većini slučajeva lekovi ne znače da neko ne može darovati krv. Pre doniranja treba da razgovarate sa lekarom kako bi se videlo da li trenutna terapija utiče na davanje krvi. Vrlo je važno, takođe, i da ne prestajete na svoju ruku s terapijom zbog davanja krvi.
„Pre nego što vam lekar uzme krv, on obavezno steriliše mesto gde igla ulazi u kožu. Sve igle koje se koriste su nove, sterilne i koriste se samo jednom, tako da nema šanse da dobijete infekciju putem krvi od davanja krvi“, kazao je dr Fero.
Iako nije striktno vezan za davanje krvi, još jedan uobičajen mit je da postoji veliki rizik od infekcije kada neko primi transfuziju krvi.
Lekari napominju da ljudi mogu da dobiju infekciju transfuzijom krvi ako je krv zaražena, međutim, to se dešava vrl retko jer se krv rigorozno pregleda na niz virusa i bakterija. Na primer, procenjuje se da je šansa za dobijanje hepatitisa C transfuzijom krvi oko 1 na 100 miliona.
I ovo je delimičan mit jer ima malo bola pri ulasku igle u kožu, ali taj bol je relativno blag i kratkotrajan, te ga velika većina lako podnese. Kada vam lekar ili sestra postave iglu na mesto, treba da ostanete mirni sve vreme. Nakon davanja krvi mogu da se jave manji bolovi na mestu ulaska igle, a neke osobe dobiju i modrice. Ipak, sve je to bezopasno i nestaje za nekoliko dana.
Pročitajte još:
To nije istina. Kada se krvne ćelije obnove, što traje do osam nedelja, bezbedno je ponovo donirati krv. Zbog toga američki Crveni krst savetuje da ljudi mogu da daju krv svakih 56 dana.
To je dugogodišnji mit, ali i dalje je mit. Stručnjaci ističu da osobe koje su uradile pirsing ili tetovažu u ovlašćenom objektu koji se pridržava svih zdravstvenih preporuka mogu da daju krv. Oni koji su se pirsovali ili tetovirali u objektima gde se ipak ne koriste jednokratni instrumenti (što svakako nije preporučlljivo), treba da sačekaju tri meseca od zahvata, pa da onda daju krvi.
Ovo nije uvek tačno. Sve dok neko ima sistolni krvni pritisak niži od 180 mm Hg i dijastolni pritisak niži od 100 mm Hg, može da daje krv. Iako određeni lekovi znače da nije moguće dati krv, lekovi za visok krvni pritisak ne čine nekoga nepodobnim da bude davalac.
Pord toga, nije tačno da osobe sa visokim holesterolom ne mogu da daju krv jer vas ni visok holsterol ni lekovi za holesterol ne sprečavaju da budete dobrovoljni davalac.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO: Biljke za jačanje imuniteta
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar