Onkološki pacijenti među najvećim prioritetima za vakcinaciju

Aktuelna epidemija kovida 19 u Srbiji doživljava svoju kulminaciju, pa je sva pažnja opravdano prebačena na pacijente zaražene koronavirusom. I pored toga što je percepcija zdravstvenih institucija promenjena, problemi ostalih pacijenata ne bi trebalo da padnu u senku. Osobe koje imaju neko maligno oboljenje svakako su u povećanom riziku od kovid infekcije, a pogotovu oni koji imaju karcinom pluća.Olja Ćorović, predstavnica Udruženja za borbu protiv raka pluća "Punim plućima" kaže da je iz tog razloga udruženje pokrenulo kampanju "Sa njim nema distance"."Na ovaj način simbolično želimo da ukažemo da se od raka ne možemo distancirati, ali i da ohrabrimo građane da se pri pojavi prvih simptoma jave lekaru, jer je vreme reagovanja izuzetno važno. Ukoliko se otkrije na vreme sa rakom pluća se danas može živeti. Primer toga je pacijent, ujedno i član našeg udruženja Vlada Komadina, koji već tri god kvalitetno živi sa rakom pluća uz pomoć imunoterpaije. Međutim, iako je glavni problem dostupnosti savremenih terapija rešen, sada je potrebno skratiti vreme od pojave simptoma karcinoma pluća do dobijanja savremenih lekova, pogotovu sada u vreme pandemije", napominje Ćorović.Ipak, i u korona vremenu traba imati na umu da Srbija zauzima neslavno drugo mesto u Evropi po smrtnosti od karcinoma pluća, dok broj obolelih raste svake godine. Godišnje u Srbiji oboli više od 6.000, a umre 4.600 osoba. U proseku, kod 16 osoba dnevno se dijagnostikuje ova vrsta raka, dok na žalost svakodnevno 13 naših građana izgubi bitku sa ovom teškom bolešću."Klinika za pulmologiju KC Srbije je vodeća ustanova za lečenje raka pluća u Srbiji sa više od 4.000 pacijenata. Ipak, zbog pandemije korona virusa smo u poslednjih godinu dana za četvrtinu manje dijagnostikovali karcinoma pluća nego prethodnih godina, što svakako nije dobro. Pored fokusa zdravstvenog sistema na lečenju korona virusa, manjem broju novodijagnostikovanih sigurno doprinosi i strah pacijenata da se ne zaraze. Iz tog razloga, mi smo zajedno sa Udruženjem za borbu protiv raka pluća 'Punim plućima' krajem 2020. osnovali nacionalno savetovalište 'Poziv podrške' za pacijente obolele od raka i članove njihovih porodica pri našoj Klinici. Na taj način postali smo dostupni pacijentima, a ovakav onlajn centar ima nemerljivu vrednost smanjujući rizik od zaražavanja. Sa druge strane, pacijenti su u mogućnosti da se konsultuju sa medicinskim osobljem", rekla je prof. dr Violeta Mihailović Vučinić, direktorka Klinike za pulmologiju KCS.

Slična situacija je i u Vojvodini, gde su takođe smanjeni kapaciteti kako dijagnostike, tako i lečenje onkoloških pacijenata."Klinika za plućnu onkologiju Instituta za plućne bolesti Vojvodine stavljena je u kovid sistem, zbog čega je sada Klinika izmeštena u Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine. Kapaciteti za prijem onkoloških pacijenata su nam smanjeni sa 88 na 35 kreveta. Redukovan je i broj pregleda u ambulanti, odnosno rada sa pacijentima koji dolaze na kontrole. Kada je u pitanju bronhološka dijagnostika, trudimo se da je obavljamo svakog dana, pa tako obavimo do šest brohnoskopija dnevno. Zbog ove epidemiološke situacije sada nam pacijenti dolaze u odmaklom stadijumu bolesti, kada u nekim situacijama ne mogu biti ni operisani", ističe dr Goran Stojanović, onkolog i načelnik Dnevne bolnice Instituta za plućne bolesti Vojvodine, dodajući da se nadaju da će već od jeseni ponovo krenuti sa skriningom raka pluća, koji se sprovodio samo tri meseca, pa je prekinut zbog korona virusa.Pacijenti sa malignim bolestima su pod povećanim rizikom da razviju težu kliiničku sliku, komplikacije pa i smrtni ishod ako se inficiraju SARS-CoV-2 virusom. Stoga, takvi pacijenti su među najvećim prioritetima za dobijanje vakcine, rekao je na online tribini prof. dr Miloš Marković iz Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu."Iako su podaci o bezbednosti i efikasnosti vakcina protiv kovida kod malignih bolesnika još uvek ograničeni, preporuke onkologa i relevantnih udruženja u Evropi i Americi bazirana su na rezultatima ispitivanja ovih vakcina u opštoj populaciji, kao i na osnovu povoljnih iskustava u vakcinaciji onkoloških pacijenata drugim vakcinama. Kod pojedinih pacijenata zbog same bolesti ili terapije, imunski sistem može da bude oslabljen, te zbog toga oni mogu slabije da odgovore na vakcine. Ipak i kod njih se vakcinacija preporučuje, jer nijedna od dostupnih vakcina nije živa, a očekuje se da će svaka od njih u nekoj meri obezbediti zaštitu kod vakcinisane osobe. Većina malignih bolesnika, uključujući i pacijente sa karcinomom pluća, treba da se vakcinišu prvom prilikom. Kod osoba sa aktivnom malignom bolešću, idealan trenutak je da se vakcinacija sprovede pre započinjanja terapije, ako je to moguće, ali u većini slučajeva i pacijenti kod kojih je terapija u toku mogu bez odlaganja da prime vakcinu. Ipak, u cilju obezbeđivanja maksimalnog efekta vakcine, u nekim slučajevima je u konsultaciji sa onkologom potrebno da se terapija privremeno na kraći ili duži period odloži ili da se vremenski uklopi u tok same terapije, na primer između dva ciklusa hemioterapije", objasnio je prof. dr Marković.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram