Neuronaučnica rešila najveći problem novog doba: Kako da programiraš svoj mozak da ima odličnu pažnju i koncentraciju

U savremenom svetu, na sve strane se traži vaša pažnja - poruke, obaveštenja, društvene mreže, najnovije vesti... Vaš mozak se suočava sa ogromnom količinom stimulansa dizajniranih da vam ukradu fokus. Svake sekunde, oči će dati mozgu ekvivalent od 10 miliona bitova podataka. Uši će prihvatiti orkestar zvučnih talasa. Zatim, tu su i naše misli: prosečna osoba, procenjuju istraživači, imaće više od 6.000 dnevno. Da bismo bilo šta uradili, moramo da filtriramo većinu ovih podataka. Moramo da se fokusiramo.

Dobra vest je to da možemo naučiti da "izoštrimo fokus", ali moramo drugačije da pristupimo pažnji i da treniramo mozak kao mišić, svakodnevnim vežbama.

Dr Amiši Dža je profesorka kognitivne i bihejvioralne neuronauke na Univerzitetu u Majamiju i stručnjakinja za nauku pažnje. Njena knjiga pod nazivom "Peak Mind: Find Your Focus, Own Your Attention, Invest 12 Minutes a Day" je četvoronedeljni program jednostavnih vežbi svesnosti koji je zasnovan na njenom istraživanju. Navodno, rade ih vojnici, profesionalni sportisti i lekari hitnih službi, a poboljšavaju mnoge aspekte kognitivnog i emocionalnog zdravlja, uključujući jačanje naše pažnje.

Kriza pažnje

Stres je jedna od najvećih prepreka za fokusiranje, kaže Dža. U stanju visoke pripravnosti, često počinjemo da razmišljamo i onda se zaglavimo u zamišljenim scenarijima. Ovaj režim utiče na našu „radnu memoriju“ - količinu informacija koje možemo zadržati u našim mislima i koristiti za zadatak.

„Radna memorija je poput mentalne table sa mastilom koji nestaje“, kaže Dža. Kada je ta tabla puna misli, osećanja i slika u vezi sa onim što nas stresira, nema mesta za nove informacije, piše Guardian.

Dža je počela drugačije da razmišlja o svesnosti kada je doživela sopstvenu "krizu pažnje", koja je smanjila njenu sposobnost da se oseća prisutno sa svojom malom decom. Tako je smislila neke jednostavne prakse koje vežbaju mozak, kratke treninge svesnosti koji, ako ih radimo svakog dana, mogu pomoći da razvijemo ono što Dža naziva „mentalnim mišićima“.

"Baterijska lampa" usmerena na disanje

Prva vežba uključuje uspravno sedenje, zatvaranje očiju i fokusiranje na to gde je vaše disanje najizraženije, obično u grudima ili dijafragmi. Usmerite svoj fokus ovde kao snop svetlosti ("baterijska lampa" se ispostavila kao koristan alat za svesnost) i primetite kada ga misli ili senzacije povlače: neko sećanje; podsetnik da treba da odgovorite na poruku; svrab. Poenta je da primetite kada se „baterijska lampa“  pomeri, a zatim da je vratite nazad. I tako 12 minuta, odnosno za početak - bar tri. Posle nekoliko dana počećete da primećujete kada vas nešto odvlači od pokušaja da se fokusirate.

Prvi korak ka boljem fokusiranju je prihvatanje ključne istine, kaže Dža: ne možete jednostavno odlučiti da imate nesputanu pažnju. Morate da vežbate.

"Pojam nepokolebljivog uma je fantazija", kaže ona. Problem je što sada imamo mnogo više izvora ometanja. Mi nismo samo primaoci sadržaja, već i voljni učesnici. Uprkos tome koliko često nas ohrabruju da se „isključimo“ sa naših uređaja, ne možemo nadmudriti algoritme koje su osmislile armije softverskih inženjera, statističara i psihologa.

U drugoj nedelji, Dža uvodi i „skeniranje tela“. Koristeći "baterijsku lampu" za kretanje kroz telo, od nožnih prstiju do vlasišta, ohrabruje vas da primetite koji fizički osećaji postoje. Kad god um odluta, vratite ga u deo tela gde je pažnja bila pre lutanja.

U početku će biti teško, stalno ćete "pomerati svetlost", ali posle nekoliko nedelja to ćete primeniti i na svakodnevicu i lakše vraćati i zadržavati pažnju na onome što treba da uradite.

Pet koraka ka boljem fokusu

1) Obratite pažnju na svoj dah i gde ga u telu najviše osećate: usmerite fokus kao snop svetlosti. Radite ovo tri minuta dnevno, nedelju dana.

2) Integrišite ovu tehniku u svakodnevni život – na primer, pranje zuba. Ako krenete da razmišljate o svojoj listi obaveza dok perete zube, vratite svetlo na njih. Fokusirajte se na senzacije.

3) Mnogi ljudi kažu da im je um „previše zauzet“. Vaš posao nije da ga zaustavite – vaš posao je da postojite sa njim i da svoju pažnju vratite tamo gde želite.

4) Ignorišite „mitove o svesnosti“: vi ne „bistrite svoj um“. Ovo je aktivna mentalna vežba.

5) Ne postoji „blaženo“ stanje koje želite da doživite; u stvari, cela poenta je da budemo prisutniji u trenutku.