Kako je non-stop misliti da li je bočica u džepu i stalno obilaziti apoteke, pričao nam je Nemanja iz Beograda koji punih 15 godina svakodnevno koristi kapi za nos. A koliko je ova zavisnost opasna i kako izgleda lečenje, za Nova.rs objašnjava i specijalista ORL Vladan Šubarević.
„Moji svi znaju. Žena mi priča kako joj je muka da stalno po kući gleda prazne bočice. A dok sam živeo sa roditeljima, mama se redovno frapirala kad po noćnim ormarićima nađe po 10 bočica. Stalno mi je pričala kako ću izgoreti nosnu duplju, da ću upropastiti zdravlje… Nekad mi prijatelji kažu ‘što nisi sa mnom 10 dana, odvikao bih te ja od toga, vezao bih te’… Svi oni znaju, ali svi oni mi kupuju kapi kad mi zatreba“, priča Nemanja.
Sve je, kako kaže, počelo pre 15 godina na zimovanju.
„Bili smo u vikendici kod druga na skijanju i koristio sam kapi jer sam šmrkljao. Uzimao sam ih tada nekoliko dana duže nego ranije kad sam bio prehlađen, kad sam ih stavljao po dva, tri dana. I jedno veče kad sam izgubio bočicu, počela je da me hvata panika“, priča i priseća se kako je tu noć proveo neprospavanu.
View this post on Instagram
Seća se i kako je odmah uvideo da nešto nije u redu.
„Bio je to otprilike 10. dan da ih koristim i tad sam ukapirao da sam zavisnik, da mi je bez njih nos zapušen, da ne umem da dišem, da su mi neophodne.“
Ujutro je, čim je ustao, zvao drugare za koje je znao da dolaze na skijanje da mu kupe kapi.
„Od tada ja sa sobom u džepu uvek imam jednu bočicu. Kad putujem, jedna je u koferu i u neseseru minimum imam makar još jednu. To mi je sada rutina, kao što uzimam ključeve od stana, tako uzimam kapi za nos. Stavljam ih u hodu, na ulici, na sastanku.“
Kaže i kako se može desiti da u toku dana nijednom ne stavi kapi, ali bočica mora da bude uz njega.
„To je verovatno sad više neka psihička zavisnost nego fizička. Dešavalo se da, kad noću ostanem bez njih, ustanem i odem do dežurne apoteke.“
Kako vreme ide, priča, misli da bez njih može, ali samo da zna da su tu kod njega. Ne mora da ih stavi u nos da bi profunkcionisao, ali stavlja ih – svakodnevno.
Uveren je, ipak, da nema nikakvih posledica.
„Nemam nikakve nuspojave, da mi curi nos, da gubim čulo mirisa.“
Nemanja sve ovo vreme koristi samo kapi, ne sprej, jer su, kako kaže, jeftinije, najkorisnije i stvaraju manju zavisnost od speja.
View this post on Instagram
A desi li da nekad dan prođe bez njih?
„Za svih ovih 15 godina kapi ne koristim jedino kad sam na moru i eventualno nedelju dana posle toga. I onda se opet vratim.“
Pitanje je sada da li je kod Nemanje dominantnija ta psihička zavisnost – da kapi uvek budu tu, ili mu pak zaista fizički trebaju jer uz njih lakše diše.
„Ujutru kad se budim, nos mi je bukvalno zapušen i tad ih obavezno stavim. A u toku dana, ako nešto radim i ne razmišljam o kapima i nosu, može da prođe ceo dan da ih ne stavim. Ja sebe, s druge strane, hvatam da ih stavljam i u situacijama kad mi nije zapušen nos, setim se da ih 10 sati nisam stavio. I eto, iz ne znam kojih razloga, narkomanskih, ja ih stavim.“
I mada sve ovo traje toliko dugo, Nemanja nikada nije išao kod lekara. Redovan je samo u apotekama.
„Kružim, ne kupujem uvek u istoj jer mi apotekar svaki put kaže – znate, pet dana i onda morate da prekinete jer stvaraju zavisnost. Nekad kad sam raspoložen ja kažem – i tako 15 godina. I onda se oni svi šokiraju.“
On veruje da bi, kad bi rešio da se odrekne kapi, sve bilo gotovo posle jedne, dve neprospavane noći. Ali teši ga što mu jedna bočica traje, kako kaže, jako dugo.
„Verovatno bih prestao kad bih se dovoljno uplašio, ali smiruje me taj osećaj da ne moram da ih stavim uvek, da često zaboravim za njih.“
Šta kažu lekari
O uzrocima, posledicama i lečenju zavisnosti od kapi za nos razgovarali smo sa specijalistom otorinolaringologije Vladanom Šubarevićem.
„Oboljenje Rhinits medicamentosa koje se u praksi ogleda kao zavisnost od upotrebe vazonkstriktornih kapi ili sprejeva za nos je sve češće, pre svega u mlađoj i srednjoj populaciji ljudi i učestalost pojavljivanja se kreće od 1 do 9%, što je jako veliki broj“, priča doktor Šubarević.
On kaže da su u pitanju hronične upalne promene nosne sluznice izazvane preteranim korišćenjem nazalnih vazokonstriktornih kapi ili sprejeva.
Ističe koja sredstva su rizičnija za stvaranje zavisnosti.
„Stariji nazalni dekongestanti su uglavnom derivati na bazi efedrina i oni su relativno brzo pacijenta vodili ka medikamentoznom rinitisu i bolesti zavisnosti, ponekad već nakon desetak dana svakodnevne upotrebe. Kod novijih dekongestanata, koji su derivati imidazolina, rizik je značajno manji, ali je i dalje prisutan.“
Doktor priča i šta izaziva zavisnost od kapi i sprejeva za nos.
„Uzroci ove pojave su realna potreba ljudi koji imaju probleme sa disanjem na nos izazvane različitim oboljenima, od kojih su najčešća alergijski i vazomotorni rinitis, ponavljani akutni rinitisi (kijavice), devijacija nosnog septuma, nosni polipi, ali i velika efikasnost nazalnih dekongestiva da brzo daju efekat i olakšaju tegobe. Zbog toga se ljudi veoma lako odlučuju da koriste ove preparate kako bi sebi olakšali disanje, naročito tokom noći. Ovi lekovi deluju na krvne sudove u sluznici nosa preko receptora tako što dolazi do skupljanja tih krvnih sudova i na taj način se smanjuje edem i sekrecija u nosu i značajno olakšavaju postojeće tegobe.“
Naš sagovornik ističe i kako osobe koje imaju hronične smetnje i otežano disanje na nos lako, često i predugo koriste nazalne dekongestive jer im, bar u početku, brzo i efikasno pomažu. Ali vremenom polako dolazi do obrnutog efekta.
Pročitajte još:
„Periodi poboljšanja disanja na nos su sve kraći, a između toga dolazi do još težeg disanja na nos, što je opet razlog da se dekongestivi koriste sve više i sve češće i tako se ulazi u začarani krug. Razlog za to su hronične promene koje se razvijaju u sluznici nosa kod zloupotrebe dekongestiva. Vidljivi rezultat je upadljivi otok kompletne nosne sluznice, koji u značajnoj meri smanjuje prostor za disanje, ali se slabi i nazocilijarna funkcija, koja je od velike važnosti za funkciju nosa.“
Doktor prenosi i iskustva pacijenata.
„Pacijenti sa medikamentoznim rinitisom navode često ili stalno otežano disanje sa povremenim naletima sekrecije, što takođe vodi u hronično disanje na usta, suvoću u ustima i hrkanje. Ove tegobe nagone pacijenta da sve češće koriste ove preparate i u praksi sam nailazio na pacijente koji su koristili jednu bočicu spreja dnevno, a pojedini su išli dotle da bočicu sa sprejom nisu ispuštali iz ruke.“
A to može da izazove brojne posledice.
„Tokom vremena sluznica nosa može da ode u atrofiju sa krastama i u nos bez ikakve funkcije. Svi pacijenti sa ovim problemom navode da im je kvalitet života značajno smanjen, a pojedini su bili na ivici depresije zbog toga“, priča doktor Šubarević.
Lečenje
Lečenje zavisnosti od kapi za nos pre svega podrazumeva da se prestane sa korišćenjem ovih preparata.
Pročitajte još:
„Kao i kod svake bolesti zavisnosti, kod pacijenta mora da postoji svest o problemu i želja i volja da se problem reši. Terapija koja se koristi kod ove bolesti zavisnosti je uglavnom vezana za nazalne kortkosteroide i u manjoj meri antihistaminike i sprejeve morske vode sa dodatkom eukaliptusa. U dogovoru sa svojim lekarom, pacijent mora postupno da smanjuje korišćenje nazalnih dekongestiva, a za to vreme se po uputstvu lekara koriste nazalni kortikosteroidi u kombinaciji sa drugim lekovima, koji lagano smanjuju formirane otoke u nosu i potrebu za ponavljanom upotrebom nazalnih dekongesiva. U ekstremnim slučajevima se rade i manje intervencije u vidu intranazalnog ubrizgavanja kortikosteroida.“
A kada se vide rezultati?
„Lečenje je individualno i nekada je rezultat potpun i za mesec dana, a ponekad traje šest do 12 meseci ili duže.“
Kaže i kako ima mnogo povratnika.
„Naravno, zadatak lekara je da se fokusira i na osnovni problem koji je pacijenta doveo u situaciju zavisnosti od nazalnih dekongestiva i da ga po mogućnosti reši“, kaže ORL specijalista Vladan Šubarević.
On kaže i da su kapi i sprejevi za nos u osnovi veoma efikasni i korisni preparati, koji brzo pomažu pacijentu i ne treba od njih bežati ili ih se plašiti.
„Treba ih koristiti selektivno, samo u određenim situacijama i, poželjno, po savetu lekara. Svakako je savet da se koriste modernije generacije lekova na bazi imidazolina, koji su mnogo bezbedniji i efikasniji i mnogo ređe izazivaju medikamentozni rinitis“, zaključuje doktor.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare