Kardiohirurg je jasan: „Ljudi uopšte ne jedu ovo povrće, a najzdravije je na svetu"

Zato je važno s vremena na vreme izaći iz rutine. Uvođenjem manje korišćenog povrća u ishranu možete značajno doprineti zdravlju creva, dugovečnosti i opštem osećaju vitalnosti. Takve namirnice ne deluju površno, već podržavaju organizam na ćelijskom nivou, pomažući mu da se obnavlja i štiti.

Kardiovaskularni hirurg Stiven Gandri za "MakeIt" naveo je 5 zaboravljenih namirnica koje su jako važne za zdravlje čoveka.

Paškanat je prvi na listi.

Iako je nekada bio redovan sastojak domaće kuhinje, danas se koristi sporadično. Bogat je vlaknima koja hrane korisne bakterije u crevima, što ima direktan uticaj na varenje, imunitet i opšte stanje organizma. Blagog je, pomalo slatkastog ukusa i odlično se uklapa u čorbe, pečena jela i povrtne piree.

Na drugom mestu je bamija, povrće koje je dostupno i kod nas, ali se retko priprema.

Iako ima specifičnu teksturu, bamija je bogata vlaknima i biljnim jedinjenjima koja mogu doprineti stabilnijem nivou šećera u krvi i zaštiti digestivnog sistema. Kada se peče ili kratko proprži na visokoj temperaturi, gubi se sluzavost, a zadržavaju se hranljive materije.

Treća namirnica je radič, često pogrešno poistovećen sa crvenim kupusom.

Njegova blaga gorčina zapravo je prednost, jer gorko povrće podstiče varenje i pomaže u kontroli apetita, naročito želje za slatkim. Radič je bogat antioksidansima koji štite ćelije i doprinose zdravlju srca i krvnih sudova.

Koren celera zauzima četvrto mesto.

Dok se stabljika često koristi, sam koren nepravedno ostaje zapostavljen. Ima manje ugljenih hidrata od krompira, a obiluje vlaknima i vitaminom K. Može se pripremati kao pire, peći u rerni ili koristiti kao zamena za kaloričnije priloge, uz blaži efekat na nivo šećera u krvi.

Listu zatvara keleraba, osvežavajuće i hrskavo povrće koje se lako vari, a pruža obilje vitamina C, minerala i vlakana.

Odlična je kao lagana užina, dodatak salatama ili blago termički obrađena kao prilog. Zasitna je, a istovremeno lagana za digestivni sistem.

Pre većih promena u ishrani uvek je preporučljivo posavetovati se sa zdravstvenim stručnjakom. Dobar početak može biti jednostavan cilj: uvesti jednu novu vrstu povrća svake nedelje. Tako kupovina namirnica postaje zanimljivija, a telo vrlo brzo pokaže da zna da ceni raznovrsnost.