Kao u seriji: Naši lekari operisali mozak “na budno”

"Ta metoda, budna kraniotomija, u Srbiji se uveliko radi, mada ne često. Ovo je prvi put da je urađena kod pacijenta sa epilesijom, i to prošlog oktobra, u uslovima pandemije. To je metoda koja zahteva obimnu logistiku. Prvo se pacijent uspava, pa se onda, kolokvijalno rečeno, otvori glava, što znači da se skine deo kosti. Kad se otvori moždanca, pacijent se probudi. U tom trenutku kad je pacijent budan, mozak je izložen i stimuliše se električnom strujom male jačine. To se radi kako bi se videlo da li se u zonama mozga koje su predviđene za odstranjivanje nalazi neka određena funkcija koju nikako ne bismo voeli da oštetimo", priča dr Ristić sa Klinike za neurohirurgiju i neurologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.On je bio u timu koji je Stefanu Aleksandru Kneževu otklonio tumor koji je bio uzrok epilepsije, a bio je blizu centra za govor. Zato su lekari i morali da rade ovaj zahvat "na budno", da komuniciraju sa Stefanom, jer drugačije ne bi mogli da znaju da li su mu slučajno zahvatili i taj centar za govor dok vade tumor.Pacijent budan sve vremeDr Ristić, koji je predsednik Srpske lige za borbu protiv epilepsije, napominje da je mozak organ koji ne boli, pa je zato sve ovo uopšte i bilo moguće. Kaže i da je procedura koja se izvodi bezbedna za pacijenta i radi se onda kada za to ima indikacija.

"Pacijent je praktično dva sata budan i razgovara sa mnom, odnosno s onim ko ga testira. Dok hirurg drži elektrode kroz koje se pušta ta blaga struja, u nekoliko sekundi ja mu pokazujem sliku koju on treba da imenuje. To sve ukupno traje do 50 minuta dok mi mapiramo moždanu koru u kontekstu funkcija koje nas tad zanimaju. Tokom tih testova slikama, Stefan je bio i šaljiv. To je mlad duhovit čovek koji na sve gleda s optimizmom i to je pokazivao i tokom operacije", kaže dr Ristić.Veći strah od stigme nego od napadaDoktor ističe da su ovaj zahvat, koji je javnosti atraktivan, poželeli da iskorite kako bi se digla svest o epilepsiji jer, osim bolesti, ogroman problem stigma koja prati pacijente."U Srbiji je obolelih od epilepsije veličine jednog Kraljeva. Dakle, 70.000 porodica ima nekog člana koji je oboleo od ove bolesti. To znači da je velika šansa da znate nekog ko ima epilepsiju, ali većina neće da potvrdi da je ima jer uz nju ide stigma u rangu psihijatrijskih bolesti. Neznanje i strah su najveći problem. Ljude je više strah da kažu da imaju epilepsiju nego što ih je strah da imaju epileptični napad."Ipak, nije samo naša zemlja specifična po tome, već je tako u celom svetu."Epilepsija je antička bolest i njoj se od davnina pripisuju demonska svojstva. Nije se to bitno promenilo ni danas. Istraživanje i Britaniji kaže da mnogi ne bi voleli da rade s nekim ko ima eplilepsiju, pre svega jer ne bi znali šta da rade kad se desi napad. Utom je još važnije što je mladi Stefan odlučio da javno govori o svojoj bolesti. Ne pomaže mnogo kad mi lekari pričamo o tome kao kad neko ustane i kaže - ja imam epilepsiju."I prof. dr Vladimir Baščarević, zamenik direktora Klinike za neurohirurgiju UKCS, bio je u timu koji je operisao Stefana.

"Reč je o elitnom operativnom postupku koji se prethodnih godina obavljao isključivo u najrazvijenijim zdravstvenim centrima i veoma smo ponosni na čitav tim koji je učestvovao u ovom postupku. Cilj operacije u budnom stanju je da se sačuva određeni deo mozga zadužen za funkcije kao što su govor ili motorika, a koji bi u slučaju operacije mogao trajno da se ošteti. Zato je tokom postupka potrebna stimulacija pacijenta i razgovor sa njim, kako bismo pratili te centre", rekao je prof. Baščarević i dodao da su ovim operativnim zahvatom šanse za potpuno izlečenje epilepsije oko 80 odsto.Da je zahvat uspešan pokazuje to što mladi Stefan Knežev nije imao epileptične napade od oktobra kad je operisan.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram