kalendar vakcinacije
Foto: EPA-EFE/SERGEY DOLZHENKO

Vakcine protiv korone jedva smo dočekali kako bismo se vratili normalnom životu, ali ne treba zaboraviti na imunizaciju koja se sprovodi od prvih dana života.

Bolesti protiv kojih se u našoj zemlji sprovodi obavezna aktivna imunizacija su tuberkuloza, difterija, tetanus, dečja paraliza, veliki kašalj, male boginje, rubela, zauške, hepatitis B, oboljenja izazvana Hemofilusom influence tip B i oboljenja izazvana streptokokom pneumonije.

Bebi se u porodilištu po rođenju daju vakcine protiv tuberkuloze i prva doza protiv hepatitisa B, a sa dva meseca sledi druga doza protiv hepatitisa B. Sa tri meseca beba dobija obaveznu vakcinu protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja (prva doza), zatim OPV– protiv dečje paralize (prva doza) i Hib – protiv oboljenja koja izaziva hemofilus influence tip B (prva doza). Kad bebe napune tri i po meseca, dobijaju vakcinu drugu dozu TP, OPV i Hib vakcine. Do navršenog šestog meseca sledi treća doza TP, OPV, Hib vakcine i vakcine protiv hepatitisa B.

MMR se prima u drugoj godini

U drugoj godini mališani dobijaju MMR vakcinu protiv malih boginja, zauški i rubela, a sa navršenih 17 meseci do pune dve godine ide i prva revakcinacija DTP – protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja i prva revakcinacija OPV.

Sa sedam godina, pred upis u školu, deci sleduje druga revakcinacija DT – protiv difterije i tetanusa, kao i druga revakcinacija OPV– protiv dečje paralize, i revakcinacija MMR – protiv malih boginja, zauški i rubele.

U šestom razredu, sa 12 godina, deca dobijaju vakcinu HB – protiv hepatitisa B (vakcinacija školske dece koja do tada nisu vakcinisana sa tri doze vakcine po šemi 0,1,6 meseci), a sa 14 godina u osmom razredu dobijaju treće revakcinacije DT – protiv difterije i tetanusa i OPV – protiv dečje paralize.

Takođe, postoji obavezna aktivna i pasivna imunizacija lica izloženih određenim zaraznim bolestima, i to za besnilo, tetanus, hepatitis B, hepatitis A, trbušni tifus.

Pročitajte još:

Starima preporučena zaštita od gripa

Pored svega toga, postoje bolesti za koje je obavezna aktivna i pasivna vakcinacija osoba koje su u posebnom riziku da dobiju tešku kliničku sliku. Kako stoji u Pravilniku o programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv zaraznih bolesti, pored virusa gripa, tu su i hepatitis B, meningokokne bolesti, oboljenja izazvana streptokokom pneumonije, oboljenja izazvana hemofilusom influence tip B, varičela i infekcije izazvane respiratornim sincicijalnim virusom.

Na spisku za ove bolesti su trudnice, deca starija od šest meseci koja imaju hronična oboljenja pluća, hronične poremećaje kardiovaskularnog sistema, šećernu bolest, gojaznost, bubrežnu disfunkciju, hemoglobinopatiju, hronične neurološke poremećaje, maligna oboljenja, deca sa presađenim tkivom i organima…

Ova vakcinacija namenjena je i osobama starijim od 65 godina, članovima porodice bolesnika u povećanom riziku, kao i osobama smeštenim i zaposlenim u gerontološkim centrima, ali i deci, omladini i starima smeštenim u socijalno-zdravstvenim ustanovama i zaposlenima u njima.

Zarazne bolesti protiv kojih se sprovodi preporučena imunizacija su varičela, oboljenja izazvana humanim papiloma virusima, hepatitis A, hepatitis B, grip, oboljenja izazvana streptokokom pneumonije, zoster, rota virusne infekcije, meningokokna bolest, difterija, tetanus, veliki kašalj. Rubela, krpeljski meningoencefalitis i druge zarazne bolesti.

Svako treće dete nije vakcinisano

„Nažalost, od početka pandemije koronavirusa svako šesto, a u periodu vanrednog stanja čak svako treće dete u Srbiji nije dobilo zdravstvenu zaštitu. Kod dece uzrasta do šest godina to najčešće znači da nisu redovno vakcinisana“, podaci su UNICEF-a.

Prema proceni Udruženja pedijatara Srbije, tokom 2020. godine stopa obavezne vakcinacije protiv morbila opala je za 25 do 30 odsto, što ostavlja značajan broj dece nezaštićenim od ove bolesti.

UNICEF navodi da je pravovremena vakcinacija od neprocenjivog značaja za zaštitu stanovništva od ozbiljnih i po život opasnih zaraznih bolesti, a da svaki prekid sprovođenja imunizacije dovodi i decu i celokupnu zajednicu u neposredan rizik od oboljevanja i gubitka kolektivnog imuniteta.

„Svaki pad vakcinisane dece ispod 95 odsto je veoma opasan i može potencijalno da dovede do novih epidemija“, navode iz UNICEF-a.

Šta se krije iza skraćenica

HB – vakcina protiv hepatitisa B

BCG – vakcina protiv tuberkuloze

DTAP/IPV/HIB – vakcina protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečije paralize (poliomijelitisa), infekcija izazvanih bakterijom Hemofilus influence tipa B i infekcija izazvanih bakterijom Streptokokus pneumonije

MMR – vakcina protiv malih boginja, zaušaka i rubeolea

OPV – vakcina protiv dečije paralize

DT – vakcina protiv difterije i tetanusa

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram