Studija pokazala da ova veština može da uspori starenje mozga

Pored fizičkih promena, kao što su smanjena snaga ili sporije kretanje, mnogi stariji ljudi imaju teškoća sa pamćenjem, pažnjom i svakodnevnim zadacima.

Istraživači su godinama pokušavali da razumeju zašto neki ljudi ostaju mentalno oštri, dok kod drugih dolazi do bržeg propadanja. Jedna ideja koja privlači sve veću pažnju je višejezičnost, tj. sposobnost da se govori više od jednog jezika.

Kada neko zna dva ili više jezika, svi ti jezici ostaju aktivni u mozgu. Svaki put kada višejezična osoba želi da govori, mozak mora da izabere pravi jezik i da spreči da drugi ometaju. Ova stalna mentalna vežba deluje kao dnevni trening mozga.

Biranje jednog jezika, potiskivanje drugih i prebacivanje između njih jača mreže u mozgu koje su uključene u pažnju i kognitivnu kontrolu. Istraživači veruju da ovaj stalni mentalni napor tokom života može pomoći u zaštiti mozga kako stari.

Studije koje upoređuju dvojezične i jednojezične osobe sugerisale su da ljudi koji koriste više jezika mogu zadržati bolje kognitivne sposobnosti u starijem dobu. Međutim, rezultati se razlikuju od studije do studije. Neke studije su pokazale jasne prednosti za dvojezične osobe, dok druge nisu pronašle značajnu razliku.

Nova velika studija sada nudi jače dokaze i važan uvid: poznavanje jednog dodatnog jezika izgleda korisno, ali poznavanje više jezika deluje još bolje, piše Science Alert.

Studija je analizirala podatke od više od 86.000 zdravih odraslih osoba uzrasta od 51 do 90 godina iz 27 evropskih zemalja. Istraživači su koristili pristup mašinskog učenja, što znači da su obučili kompjuterski model da prepozna obrasce među hiljadama podataka. Model je procenjivao koliko star neko izgleda na osnovu svakodnevnog funkcionisanja, pamćenja, nivoa obrazovanja, kretanja i zdravstvenih stanja, poput srčanih bolesti ili gubitka sluha.

Upoređivanje ove „predviđene starosti“ sa stvarnom starošću osobe stvorilo je ono što su istraživači nazvali bio-bihevioralna starosna razlika. To je razlika između toga koliko je neko stvarno star i koliko star deluje na osnovu svog fizičkog i kognitivnog profila.

Negativna razlika značila je da osoba deluje mlađe nego što je njena biološka starost. Pozitivna razlika značila je da osoba deluje starije.

Tim je zatim ispitao koliko je svaka zemlja višejezična, analizirajući procenat ljudi koji ne govore dodatni jezik, jedan, dva, tri ili više jezika.

Zemlje u koje su se izdvojile su Luksemburg, Holandija, Finska i Malta, gde je govorenje više jezika uobičajeno. Zemlje sa malom višejezičnošću bile su, između ostalog, Velika Britanija, Mađarska i Rumunija.

Ljudi koji žive u zemljama gde je višejezičnost česta imali su manji rizik da pokažu znake ubrzanog starenja. Sa druge strane, jednojezični govornici češće su delovali biološki starije nego što je njihova stvarna starost. Čak i samo jedan dodatni jezik pravio je značajnu razliku.

Poznavanje više jezika stvaralo je još jači efekat, što sugeriše odnos zavistan od „doze“, u kom je svaki dodatni jezik pružao dodatni sloj zaštite.

Ovi obrasci bili su najsnažniji među ljudima u kasnim sedamdesetim i osamdesetim godinama. Poznavanje dva ili više jezika nije samo pomagalo; ono je pružalo vidljivo snažniju zaštitu od starenja i gubitka funkcija. Stariji višejezični odrasli činilo se da poseduju neku vrstu urođene otpornosti koju njihovi jednojezični vršnjaci nisu imali.

Da li bi ovo moglo jednostavno odražavati razlike u bogatstvu, obrazovanju ili političkoj stabilnosti između zemalja? Istraživači su to testirali podešavanjem za desetine nacionalnih faktora, uključujući kvalitet vazduha, migracione stope, rodnu nejednakost i politički ambijent.

Čak i nakon ovih podešavanja, zaštitni efekat višejezičnosti ostao je konstantan, što sugeriše da iskustvo učenja jezika doprinosi nečemu jedinstvenom.

Iako studija nije direktno ispitivala mehanizme u mozgu, mnogi naučnici tvrde da mentalni napor potreban za govorenje više od jednog jezika pomaže u objašnjenju ovih nalaza. Istraživanja pokazuju da ta veština angažuje izvršni kontrolni sistem mozga, skup procesa odgovoran za pažnju, inhibiciju i prebacivanje između zadataka.

Prebacivanje između jezika, sprečavanje izgovora pogrešne reči, pamćenje različitih rečnika i izbor pravog izraza stalno opterećuju ove sisteme. Rad je pokazao da ljudi koji koriste dva jezika tokom života obično imaju veći hipokampus.

To znači da je hipokampus, ključna moždana regija za formiranje sećanja, fizički veći. Veći ili strukturno jači hipokampus generalno je povezan sa boljim pamćenjem i većom otpornošću na smanjenje volumena mozga usled starenja ili neurodegenerativnih bolesti, poput Alchajmerove.

Ovo novo istraživanje se ističe po svojoj razmeri, dugoročnoj perspektivi i širokom pristupu definisanju starenja. Kombinovanjem bioloških, bihevioralnih i životnih podataka, otkriva dosledan obrazac: višejezičnost je blisko povezana sa zdravijim starenjem.

I iako nije čarobni štit, to može biti jedno od svakodnevnih iskustava koje pomažu mozgu da ostane prilagodljiv, otporan i duže mlad.