Kako odlaganje alarma vikendom zaista utiče na zdravlje srca

Novo istraživanje sugeriše da nadoknađivanje sna tokom vikenda, što je često rešenje, čak moglo da pogoduje zdravlju vašeg srca. Prema rezimeu istraživanja objavljenom u četvrtak nadoknađivanje sna vikendom donosi 19 odsto manji rizik od razvoja srčanih bolesti. Sažetak nije objavljen u časopisu, ali će biti predstavljen na godišnjem kongresu Evropskog kardiološkog društva u nedelju 1. septembra, piše CNN.

„To postaje još izraženije među pojedincima koji redovno imaju neadekvatan san radnim danima“, rekao je u saopštenju za javnost koautor istraživanja Jandžun Song iz Državne ključne laboratorije za infektivne bolesti Nacionalnog centra za kardiovaskularne bolesti u bolnici Fuvai u Pekingu.

Autori su koristili podatke od 90.903 učesnika u studiji UK Biobank, koja je pratila zdravstvene rezultate više od 500.000 ljudi uglavnom između 40 i 69 godina u Velikoj Britaniji.

Podaci o količini sna učesnika mereni su pomoću satova za praćenje aktivnosti i podeljeni su u četiri grupe, od onih koji su najmanje nadoknađivali izgubljen san vikendom do onih koji su to činili najviše. Grupa br. 1 spavala je 0,26 do 16,05 sati manje vikendom, dok je na drugom kraju spektra, grupa br. 4 imala 1,28 do oko 16 sati više sna vikendom nego tokom nedelje.

Nakon perioda praćenja od skoro 14 godina u proseku, grupa sa najviše kompenzacionog sna tokom vikenda imala je 19 odsto manju verovatnoću da će razviti kardiovaskularne bolesti kao što su bolesti srca, srčana insuficijencija, atrijalna fibrilacija i moždani udar, u poređenju sa grupom koja je kompenzovala najmanje sna vikendom.

U podgrupi učesnika sa dnevnim nedostatkom sna (definisanim kao spavanje manje od sedam sati po noći), oni sa najviše kompenzovanog sna imali su 20 odsto manji rizik od srčanih oboljenja od učesnika koji su najmanje spavali. Nijedan od nalaza nije diferenciran po polu.

„Iako studija ima ograničenja, kao što je fokusiranje isključivo na populaciju Velike Britanije, njeni nalazi naglašavaju negativan uticaj hroničnog nedostatka sna na zdravlje kardiovaskularnog sistema“, rekla je dr Nieca Goldberg, medicinski direktor Atria Njujork Sitija i klinički vanredni profesor medicine na Medicinskom fakultetu Grossman Univerziteta u Njujorku. Goldberg nije bila uključena u istraživanje.

Drugi stručnjaci sugerišu da se ljudi i dalje bave nedoslednim obrascima spavanja jer to može uticati na više od zdravlja srca.

Prethodna istraživanja o praćenju spavanja tokom vikenda takođe su pokazala mešovite rezultate. Prethodne studije su otkrile da su razlike u trajanju i vremenu spavanja između radnih dana i vikenda – poznate kao društveni jet lag – povezane sa rizikom od srčanih oboljenja, rekla je dr Nour Makarem, docent epidemiologije na Mailman školi javnog zdravlja Univerziteta Kolumbija, koja nije bio uključen u istraživanje.

„Druga studija je pokazala da pokušaj da se nadoknadi nedostatak sna nije bio efikasan i da je zapravo pogoršao ishranu, rezultirao povećanjem telesne težine i smanjenom osetljivošću na insulin. Dakle, nije potpuno jasno, čak ni sa ovom studijom, što je zapravo slučaj“, rekla je dr Marta Gulati, direktorka preventivne kardiologije u medicinskom centru Cedars-Sinai u Los Anđelesu i pomoćnik direktora kardiologije u Centru za žensko srce Barbra Streisand.

Iz tog razloga, redovniji obrasci spavanja svakog dana u nedelji su najbolji za optimalno zdravlje srca, rekla je Makarem i dodala da nalazi najnovijeg istraživanja pokazuju da „kada to nije moguće i kada je osoba neispavana tokom nedelje, dovoljan kompenzacioni san tokom vikenda može biti zaštititi“, prenosi N1info.rs.

Kako san podržava zdravlje srca

Pošto je istraživanje još uvek u apstraktnoj formi, „nejasno je koji su drugi faktori rizika za srčana oboljenja ili druge aspekte sna uzeti u obzir… u analizi“, rekla je Makarem.

Autori su, međutim, uzeli u obzir genetski rizik, što je snaga istraživanja, dodala je – i vest koja je puna nade za ljude sa poznatim genetskim faktorima rizika, jer je veza između kompenzacionog sna i nižeg rizika od srčanih oboljenja i dalje ostala.

Nalazi se delimično mogu objasniti vezom spavanja sa zdravijim nivoom glukoze u krvi i krvnog pritiska, boljim izborom u ishrani i manjim rizikom od gojaznosti, rekla je Makarem.

„Nedostatak sna može dovesti do brojnih problema sa srcem, uključujući visok krvni pritisak, visok holesterol, srčani udar, gojaznost, dijabetes i moždani udar. Pored toga, prekinut san može povećati rizik od visokog krvnog pritiska i aritmija“, rekla je Goldberg.

Dovoljno sna je takođe povezano sa boljim psihološkim zdravljem, što je zauzvrat povezano sa manjim rizikom od srčanih oboljenja, rekla je Makarem i dodala da je san ključna komponenta očuvanja zdravlja srca.