Zimsko računanje vremena počinje u nedelju 31. oktobra kada se časovnici vraćaju jedan sat unazad, sa 3.00 na 2.00. A kako ta promena utiče na naše zdravlje?
Nakon što u nedelju još jednom vratimo kazaljke unazad, spavaćemo sat duže, ali najverovatnije će nas potom mučiti depresija, bićemo hronično nenaspavani, a mogući su i kardiovaskularni problemi – bar tako tvrde stručnjaci. Zato se svake godine nadamo da će se pomeranje sata ukinuti.
Pre više od 200 godina neko se dosetio da stvori privid dužeg dana u toku zime, tj. da se uz pomoć pomeranja kazaljki što bolje iskoristi dnevno svetlo tokom zimskih meseci. Tako je u drugoj deceniji 20. veka zaživela ideja da, kada u jesen vreme pomerimo jedan sat unazad, dnevno svetlo iz popodnevnog termina premestimo u jutarnji i tako učinimo nešto „korisno“ za ljude.
Pročitajte još:
Nakon višedecenijske pauze, ovaj princip je ponovo počeo da funkcioniše sedamdesetih godina prošlog veka. Međutim, vremenom se pokazalo da i nije tako opravdan jer u tim mesecima, od novembra do marta, više koristimo klima-uređaje, pa je veća potrošnja struje, više je saobraćajnih nesreća, kao i zdravstvenih problema.
Medicinska istraživanja kažu da smo zbog zimskog računanja vremena hronično neispavani, anksiozni, nezadovoljni, razdražljivi, da je više kardiovaskularnih problema i komplikacija prilikom izvođenja operacija na srcu, pa čak i deca imaju problema sa koncentracijom u školi.
Stručnjaci kažu da promena vremena ima „dramatične efekte“ na fizičke i mentalne funkcije jer pravi zbrku u biološkom satu, a deci i starijima su potrebne nedelje da se naviknu na promenu, piše Euraktiv Nemačka.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO: Šta nam se dešava dok spavamo
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar