5
Za zdravu ishranu, nutricionisti savetuju da se unos crvenog mesa ograniči na najviše 340 do 510 grama kuvanog mesa nedeljno – što je otprilike tri porcije. Međutim, YouTuber Džejk Moskato (28) odlučio je da ode korak dalje i testira kako bi njegovo telo reagovalo na dijetu sastavljenu isključivo od crvenog mesa tokom 60 dana.
U želji da otkrije da li će nakon ovakve ishrane izgledati kao „superheroj“ ili će, kako sam kaže, „uništiti sopstveno telo“, Moskato je prešao na tzv. „lavlju“ verziju mesne dijete – što znači ishranu baziranu isključivo na govedini i soli.
Ipak, vrlo brzo je shvatio da ovakav režim nije ni približno lak kao što je zamišljao.
Samo nekoliko dana posle početka izazova, dok je boravio na odmoru u Kaliforniji, Moskato se suočio s praktičnim problemima – nije mogao da pronađe restoran u kojem bi mogao da jede, pa je često preskakao obroke i gledao prijatelje kako uživaju u hrani dok je on sedeo praznih ruku.
„Najgore je kada ste negde napolju. Nema pogodnosti. Ne mogu da svratim u Chipotle, ne mogu da uzmem nešto na brzinu u Taco Stop-u. Zaboravite na Dave’s Hot Chicken ili Chick-fil-A. Moram da kuvam svaki obrok“, rekao je.
Pročitajte još
5
35
2
Pored logističkih problema, njegovo zdravstveno stanje počelo je da se pogoršava. Već nakon nedelju dana, osećao je anksioznost, bolove u grudima, mučninu i blagu depresiju.
„Ne radujem se ničemu. Sve mi je muka – muka mi je od mesa. Posle ovoga bih mogao da postanem vegan“, rekao je trećeg dana dijete.
Shvativši da ovakav režim nije održiv, Moskato je odlučio da ublaži dijetu. Počev od treće nedelje, u obroke je počeo da ubacuje i svinjetinu, jaja, voće – i odmah primetio da mu se raspoloženje popravlja. U kombinaciji sa govedinom, svinjsko meso mu je, kaže, konačno učinilo obroke ukusnim.
Njegova dijeta je tada bila „95 do 97 odsto crveno meso“, uz male dodatke voća, jaja i svinjetine.
Kako se približio kraju izazova, primetio je poboljšanje u raspoloženju, energiji i fokusu. Nakon 60 dana, uradio je krvne analize kako bi video kakve je promene izazvala dijeta.
U poređenju sa analizama pre početka izazova, rezultati su pokazali:
Međutim, holesterol je porastao:
LDL holesterol može da se nakuplja na zidovima arterija, stvarajući plak i povećavajući rizik od srčanog i moždanog udara. S druge strane, HDL kolesterol pomaže u uklanjanju loših masti iz krvotoka i smanjuje rizik od bolesti srca.
Iako su njegove vrednosti još uvek bile u granicama normale, povećanje LDL i smanjenje HDL holesterola predstavljaju crvenu zastavicu.
Još jedan zabrinjavajući podatak bio je – nivo gvožđa. Sa 88 mikrograma porastao je na čak 176, što je potencijalno opasno po zdravlje, jer višak gvožđa može oštetiti jetru, srce i pankreas, te povećati rizik od hroničnih bolesti.
Iako priznaje da mu je dijeta u jednom trenutku bila odvratna, Moskato planira da nastavi sa sličnim režimom – ali uz dodatak voća i avokada. Ipak, stručnjaci i dalje preporučuju balansiranu ishranu bogatu biljnim namirnicama, poput mediteranske dijete.
Ova dijeta, koja obiluje voćem, povrćem, integralnim žitaricama i mahunarkama, povezuje se sa smanjenim rizikom od demencije, bolesti srca i drugih hroničnih oboljenja. Studija objavljena 2018. u časopisu JAMA pokazala je da žene koje su se pridržavale mediteranske ishrane imaju i do 28% manji rizik od srčanih bolesti.
Nutricionisti upozoravaju da crveno meso, iako hranljivo, u većim količinama može biti štetno zbog zasićenih masti i potencijalnog povećanja rizika od kardiovaskularnih i kancerogenih oboljenja. Preporuka ostaje: ne više od 340–510 grama crvenog mesa nedeljno, odnosno do tri porcije.
Moskato je dokazao da ekstremi donose rezultate – ali i potencijalne posledice. Umerenost i raznovrsnost i dalje ostaju najzdraviji izbor.