Istraživanje hrvatskih naučnika pokazalo je da je ćelijska imunost ključ dugotrajne zaštite od kovida 19, a rezultati tog istraživanja objavljeni su u naučnom časopisu Vaccines Američkog društva virologa, objavila je Specijalna bolnica Sv. Katarina.
Istraživanje su sproveli naučnici Specijalne bolnice Sv. Katarina (Primorac D., Brlek P., Matišić V., Molnar V., Vrdoljak K., Zadro R.) i nemačke Univerzitetske bolnice u Bonu (Parčina M.), prenosi N1 Zagreb.
Jedan od autora istraživanja, prof. dr. sc. Dragan Primorac ističe da je ovim istraživanjem “postalo očigledno da utvrđivanje ćelijske imunosti postaje izuzetno značajno ne samo za pojedinca već i za objektivizaciju stanja populacije koja je bila izložena virusu SARS-CoV-2, a sve s ciljem kontrole aktuelne pandemije”.
S druge strane, dodaje, ono potvrđuje da se merenjem nivoa antitela ne može predvideti snaga i trajnost ćelijske imunosti, što su primetili i drugi naučnici.
Pročitajte još:
Naučnici su u istraživanju analizirali dugotrajnost i učinkovitost ćelijske imunosti na 200 ispitanika podeljenih u četiri grupe. Prvu su činili ispitanici koji su preboleli kovid 19, drugu vakcinisani, treću oni koji su i vakcinisani i preboleli, a četvrtu oni koji nisu vakcinisani i nisu preboleli bolest.
Analiza je pokazala da ispitanici koji nisu preboleli kovid 19 i nisu vakcinisani uopšte nemaju razvijenu ćelijsku imunost, za razliku od ispitanika preostalih grupa.
Takođe, pokazalo se da ćelijska imunost, koja se meri koncentracijom interferona gama – IFNγ, predstavlja dugotrajnu zaštitu od kovida 19 i do 20 meseci nakon infekcije i/ili vakcinacije, te da ne opada vremenom.
Pročitajte još:
Ćelijska imunost kod osoba koje su prebolele kovid 19 nije se značajno razlikovala od imunosti stečene vakcinisanjem, a oni koji su i vakcinisani i preboleli bolest imali su statistički značajno najviši nivo ćelijske imunosti.
Istraživanje je pokazalo i to da ne postoji razlika u nivou ćelijske imunosti kod muškaraca i žena.
Nivo ćelijske imunosti nije bila uslovljen vremenom proteklim od infekcije, dok su nivoi antitela ispitanika kod kojih je prošlo više od 6 meseci od kontakta s virusom SARS-COV-2 bili statistički značajno niži u poređenju sa grupom ispitanika kod kojih je prošlo manje od 6 meseci.
Autori studije napominju da su navedeni podaci prikupljeni neposredno pre pojave varijante omikron virusa.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar