Kovid pandemija nas je naučila mnogim stvarima, i pokazala dominaciju nauke, kroz čitanje kompletnog genoma samog virusa i otkriće efikasnih vakcina, u rekordno kratkom roku. Mnogo toga smo, kroz pandemiju, učili, i još učimo, ali jednu analizu COVID pandemija je stavila u fokus svih nas - nivo D dimera.
Šta je to D dimer i zašto je značajan?
D dimer je proteinski fragment, sastavni deo procesa koagulacije krvi, koji se oslobađa kada se krvni ugrušak rastvara. Svi smo se nekada u životu posekli. Međutim, da li smo se zapitali šta se to desi da krv stane i da ta rana zaraste?
Naš organizam je jedna savršena mašina, koja krvarenje, čak i ono najmanje, registruje odmah.
Pali se crvena lampica, i u roku od par sekundi trombociti, odnosno krvne pločice, odlaze na mesto oštećenog krvnog suda, ređaju se jedan preko drugog i trenutno zaustavljaju krvarenje. Potom se niz faktora koagulacije, aktivira u kaskadnim reakcijama procesa hemostaze, i kao krajnji rezultat dobijamo jedan stabilni krvni ugrušak, gde su trombociti
čvrsto spojeni fibrinom, i u potpunosti zatvaraju ranu.
Kada rana zaraste, taj fibrinski krvni ugrušak se razgrađuje, i kao jedan od produkata njegove razgradnje jeste i D dimer.
Tako oslobođen D dimer nas ne brine, pošto se radi o jednom potpuno urednom procesu hemostaze, odnosno zaustavljanja krvarenja.
Međutim, ono što nama lekarima stvara brigu, to su situacije kada dolazi do formiranja krvnog ugruška, spontano, dakle, bez prethodne povrede krvnog suda. Tako nastao krvni ugrušak može da ode do pluća, srca, ili mozga, dovodeći do tromboembolije.
Pročitajte još:
Tromboembolija je potencijalno životno ugrožavajuće stanje poremećaja koagulacije krvi, a parametar koji može da ukaže na njeno prisustvo upravo jeste D dimer.
Povišene vrednosti D dimera ukazuju na moguće postojanje poremećaja zgrušavanja krvi, odnosno krvnog ugruška, ali ne mogu da odrede prirodu samog poremećaja, ili mesto gde se krvni ugrušak nalazi. Njegove povišene vrednosti su znak da dalje ispitivanje i lečenje mora da se sprovede, kako bi se tačno utvrdila priroda bolesti.
Postoje stanja kod kojih vrednosti D dimera mogu da budu povišene, a da ne ukazuju na patološko prisustvo krvnih ugrušaka. Takva stanja su trudnoća, srčane bolesti, nedavni hirurški zahvati, povrede i infekcije.
I kada pominjemo infekcije, svakako da je infekcija koronavirusom D dimer stavila u fokus svih nas.
Kakva je veza D dimera i COVID infekcije?
Ubrzo nakon što je pandemija koronavirusom započela, primećeno je da kod određenog broja hospitalizovanih pacijenata dolazi do razvoja teških formi bolesti, kao i fatalnog ishoda usled prisustva tromboembolijskih događaja. To je i navelo naučnike širom sveta da ispitaju značaj vrednosti D dimera u COVID infekciji.
Ono što do sada znamo jeste da vrednosti D dimera mogu da budu značajan prediktor teških formi COVID infekcije, kao i, nažalost, fatalnog ishoda. Treba imati u vidu da se ovi zaključci najviše odnose na hospitalizovane pacijente, što znači na one kod kojih je forma bolesti dovoljno teška da je zahtevala hospitalizaciju. Otuda se kod lakših formi bolesti vrednosti D dimera ne proveravaju uvek rutinski, osim tamo gde lekar, zbog osnovne bolesti, pratećih komorbiditeta, kao i podataka iz lične i porodične anamneze, proceni da postoji povećan rizik od tromboembolijskog događaja.
Pročitajte još:
Povišene vrednosti D dimera uvek treba i mora da tumači lekar, i shodno nalazu i celokupnom statusu bolesnika uključi odgovarajuću antikoagulantnu terapiju. Uzimanje lekova protiv zgrušavanja krvi rutinski, na svoju ruku i bez prethodne konsultacije sa lekarom nikada nije ispravan put.
A ispravan put do tačnih informacija svakako su novine Nova, Nova S televizija i naše vreme, nedeljom u 13h, kada zajedno zdravo mislimo.
***
Bonus video: Zdravo misli – o D dimeru
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar