Novo istraživanje poljuljalo veliku nadu u borbi sa koronom

Dr Lars G. Hemkens je sa kolegama iz Univerziteta Bazel u Švajcarskoj sproveo metaanalizu nekoliko kliničkih studija koje su ispitivale delotvornost lečenja pacijenata sa kovidom 19 rekonvalescentnom plazmom. U studiji objavljenoj u časopisu JAMA, analizirali su četiri recenzirana i objavljena klinička ispitivanja koja uključuju 1060 pacijenata lečenih plazmom, kao i šest neobjavljenih koja obuhvataju 10.722 pacijenata.Njihov zaključak je da lečenje rekonvalescentnom plazmom nije bilo značajno povezano sa smanjenjem smrtnosti od kovida 19, niti sa bilo kojim drugim pozitivnim ishodima lečenja.Da li ovo treba da nas zabrine?Dr Vesna Bosnić iz Instituta za transfuziju krvi ukazuje da još uvek nema zvaničnih preporuka Svetske zdravstvene organizacije i Evropske komisije da se prekine sa ovom terapijom. Takođe, ona ukazuje da treba biti veoma oprezan sa tumačenjem rezultata studija, jer mnogi faktori mogu da utiču na rezultat."Kad se prave ti radovi, oni moraju jasno da navedu kakvu su plazmu primenjivali, koji je bio titar antitela i da li su uopšte u toj rekonvalescentnoj plazmi određivali titar antitela. Često se desi da primenjuju tu rekonvalescentnu plazmu a da prethodno ne odrede da li uopšte ima antitela. A to je nešto o čemu mi vrlo vodimo računa. Tako da zbog toga rezultati mogu da pokažu da nema poboljšanja nakon primene plazme. Veliki problem je takođe da vi procenite efekat jedne od mnoštvo terapija protiv kovida 19. Vi tokom lečenja primenjujete i te antivirusne lekove i antibiotke, biološku terapiju, kortikosteroide... U tom smislu je nezahvalano procenjivati efekte jedne terapije", ukazuje dr Bosnić.Ona podseća da se plazma na ovaj način primenjivala i pre 50 godina, na primer u slučaju hepatitisa D - tako da se već odavno zna da takva terapija ima efekta. Ali sve zavisi od nivoa antitela u plazmi, koji mora da bude dosta visok. Recimo, u švajcarskoj studiji koja je objavljena u publikaciji JAMA, navodi se da su analizirane kliničke studije bez obzira da li je titer antitela u rekonvalescentnoj plazmi bio visok ili nizak.

Dr Bosnić ukazuje da u Srbiji nisu rađena ispitivanja delotvornosti terapije plazmom, već lekari do informacija dolaze ili od pacijenata koji su primili plazmu i osetili poboljšanje, ili od njihovih rođaka i prijatelja. Da li će se u protokol lečenja pacijenta uvrstiti ova terapija, najviše zavisi od infektologa koji ordiniraju u klinikama.Pulmolog dr Tatjana Radosavljević za Nova.rs otkrila je da je u svojoj lekarskoj praksi uglavnom imala pozitivna iskustva sa ovom terapijom."Moje iskustvo sa pacijentima koji su lečeni u Srbiji plazmom, u kombinaciji sa drugim lekovima (actembra protiv citokinske oluje), pokazuje da plazma ima povoljan efekat na proces lečenja kod teških oblika kovida 19 .Ona se kod nas isključivo daje kod teških pacijenata", rekla nam je doktorka.Dr Vesna Bosnić otkriva da je broj donora plazme sve manji."Ljudi još uvek dolaze da doniraju plazmu, ali ne u meri kao kada je bio pik epidemije u decembru. Tada se baš dosta plazme skupilo, ali se sve odmah i primenjivalo. Ali sve zavisi od lične inicijative i angažmana nas lekara - mada ima onih koji doniraju plazmu i po 10 puta", kaže.Zanimalo nas je i da li osobe koje su vakcinisale mogu da budu donori plazme."Ako su samo vakcinisani, a prethodno nisu preležali kovid 19, ne mogu. A oni koji jesu preležali kovid 19, a takođe su vakcinisani, mogu", objašnjava dr Bosnić.***Bonus video:https://youtu.be/fT1JJL2XyGsPratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram