Bolest X preti: Stručnjaci u panici od nove pandemije, jer evo šta bi sve trebalo uraditi da ne bi bila još gora od kovida

Nedavno istraživanje više od 100 vodećih naučnika na polju zaraznih bolesti upozorilo je da će sledeća globalna pošast najverovatnije biti infekcija sa kojom se ljudi nikada ranije nisu susreli. Verovatno će je izazvati „visoko prenosivi patogen“ za koji „nemamo testove, tretmane ili vakcine“, zaključuje se u izveštaju Abbott Pandemic Defence Coalition, međunarodne naučne organizacije koja prati pretnje zaraznim bolestima.

U međuvremenu, poseban izveštaj 200 naučnika za Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO) prikazuje drugačiji scenario. Prošle godine su sastavili listu od 30 najvećih potencijalnih pretnji i zaključili da bi se "bolest X", kako je zovu, mogla ispostaviti kao smrtonosni neprijatelj kojeg već znamo - ali koji iznenada dobija razorne nove zarazne moći, piše Daily Mail.

Njihovu listu bolesti koje bi mogle da prerastu u pandemiju predvode virusi koji su nastali kod životinja – ptičiji grip, majmunske boginje, denga i virus Zapadnog Nila (koji prenose komarci) i Lasa groznica (glodari). Stručnjaci SZO takođe strahuju od smrtonosne zaraze koja bi mogla da "pobegne" iz laboratorije, jer mnogi sumnjaju da se kovid-19 dogodio na Institutu za virusologiju Vuhan u Kini.

Takve strahove jasno prepoznaje istraga koja se trenutno sprovodi u Velikoj Britaniji, a koja je pokrenuta kako bi ispitala odgovor na pandemiju i njen uticaj i izvukla pouke za budućnost.

„Nije pitanje 'da li' će još jedna pandemija da udari, već 'kada'", napisala je baronica Heder Halet, predsedavajuća istrage, otvarajući prvi izveštaj, objavljen u julu 2024.  "Još jedna pandemija – potencijalno još zaraznija i smrtonosnija – verovatno će se desiti u bliskoj ili srednjoj budućnosti“, upozorila je ona, pozivajući da se „izvuku lekcije i sprovedu fundamentalne promene“.

Vodeći britanski naučnici upozoravaju da je ova zemlja i dalje nespremna za sledeću pandemiju, te da smo se svi nakon korone prerano vratili na staro.

Šta treba uraditi pre sledeće pandemije

Stiven Grifin, profesor virologije na Univerzitetu Lidsa, kaže da je u Britaniji očajna situacija kada su u pitanju antivirusni lekovi u spremnosti za borbu protiv pandemijskih infekcija u nastajanju.

"Trebalo bi da ulažemo u razvoj vakcina i terapeutskih lekova. Ali ovo je sve smanjeno na nivo koji je bio pre kovida 19", kaže on.

Paralelno, javlja se nestašica vitalnih zaliha kao što su rukavice i maske koje pogađaju bolnice suočene sa talasom respiratornih infekcija ove zime, a profesor Grifin skreće pažnju i na to da Britanija takođe ne uspeva da instalira ventilacione i filterske sisteme nove generacije u poslovnim zgradama i javnom prevozu.

„Većina pandemija će biti respiratorni virus koji se prenosi vazduhom – jer to je najbrži i najlakši način da se virus širi kroz populaciju“, objašnjava Grifin.

„Da smo poboljšali ventilacione sistema, to bi zaustavilo prenos. To bi nas dovelo do standarda koji se primećuju u zemljama istočne Azije (kao što su Japan i Tajvan), koje nisu morale da uvode tako ekstremne mere kao što su zatvaranje jer su imale ove sisteme za filtriranje."

Britanija takođe treba da počne da ulaže u novu opremu za testiranje ljudi na infekciju i praćenje širenja, koja bi mogla da se mobiliše u hitnim slučajevima, dodaje profesor Grifin.

Profesor Adam Kučarski, kodirektor Centra za spremnost i odgovor na epidemije na Londonskoj školi higijene i tropske medicine, kaže da treba kopirati uspešne strategije drugih zemalja.

„Azijske zemlje kao što je Japan efikasno su koristile svoju tehnologiju za testiranje na infekciju kako bi mogle da identifikuju ljude koji prenose kovid, zatim da prate širenje virusa, uvedu lokalna ograničenja i pojačaju vakcinaciju. Oni su imali više slobode, a manje slučajeva i morbiditeta“, kaže on.

Razvoj vakcina

Profesor Geret Volas Braun, predsedavajući Globalne zdravstvene politike na Univerzitetu u Lidsu, svedočio je iz prve ruke haosu u politici na početku pandemije – jer je u januaru 2020. bio naučni savetnik u radnoj grupi kabineta za kovid 19.

„Znam koliko smo bili nedovoljno pripremljeni“, kaže on. „Kabinet je donosio velike odluke koje su se činile politički svrsishodnim, ali nisu bile naučno utemeljene. Mislim da nismo naučili iz toga".

Profesor Braun upozorava da, globalno, zemlje žure sa nepromišljenim politikama koje bi se mogle pokazati katastrofalno skupim i neefikasnim. On takođe brine da svetski lideri sada pogrešno veruju da čovečanstvo može da razvije vakcine koje će pobediti sledeću pandemijsku bolest, kao što se dogodilo sa kovidom 19.

„Loš je plan samo misliti da na sledeću pandemiju možete da odgovorite tako što ćete pronaći patogen i potom proizvesti vakcinu“, kaže profesor Braun. „Sva jaja se stavljaju u jednu korpu pod pretpostavkom da možemo proizvesti takvu vakcinu. Ali to nije zagarantovano."

Ali ne slažu se svi stručnjaci. Profesor Tom Solomon, direktor Instituta za pandemiju na Univerzitetu u Liverpulu, veruje da bi trebalo da trošimo milione na kontinuirano dobijanje vakcina do prototipa svaki put kada se pojavi preteći novi patogen.

„Najvažnija stvar je da medicinske protivmere budu do stepena pripravnosti“, kaže profesor Solomon, koji je i direktor Jedinice za istraživanje zdravstvene zaštite u novim i zoonotskim infekcijama Nacionalnog instituta za istraživanje zdravlja i nege.

„Vakcine su nas izvukle iz pandemije kovida. Trebalo nam je godinu dana da ih razvijemo, zahvaljujući prethodnom radu na drugim zaraznim virusima koji nam je dao snažnu polaznu tačku."

Sistem ranog upozorenja

Britanska vlada planira da stvori prvi u svetu „sistem ranog upozorenja“ za pandemije, koji će koristiti najsavremeniju tehnologiju čitanja DNK za čitanje genskog koda novih zaraznih virusa ili bakterija brže nego ikada ranije.

Vlada je u novembru objavila da će se na tom projektu udružiti sa Oxford Nanopore-om, tehnološkim spin-offom sa Oksfordskog univerziteta.

Ovo će omogućiti bolnicama da brzo čitaju genetske kodove respiratornih infekcija pojedinačnih pacijenata, tako da se mogu dijagnostikovati i započeti lečenje u roku od šest sati.

Još jedan pozitivan potez je prošlomesečna najava vlade da će pokrenuti nezapamćeno veliku nacionalnu vežbu odgovora na pandemiju. Ova proba će uključiti hiljade učesnika iz vladinih službi i lokalnih zdravstvenih službi iz cele Velike Britanije i trajaće nekoliko meseci.

Međutim, kao što se svi stručnjaci slažu, osim ako naša druga odbrana ne bude ojačana, ovi planovi neće vredeti mnogo.