5 naučno dokazanih "trikova" koji produžavaju život, a neće vas koštati skoro ništa

Dok popularni suplementi, terapije kiseonikom i tretmani matičnim ćelijama koje promovišu influenseri deluju futuristički, stručnjaci upozoravaju da su to „najblaže rečeno – eksperimentalne“ metode. Ako želite da živite duže i zdravije, najbolje je da se držite onoga što je nauka već odavno potvrdila.

1. Krećite se – gde god i kako god možete

Ne morate biti član elitnog fitnes kluba da biste imali koristi od fizičke aktivnosti. Vežbanje, bilo da je reč o kardio treningu ili vežbama snage, dokazano smanjuje rizik od bolesti srca i produžava životni vek. Čak i obična šetnja od 30 minuta dnevno po kraju može napraviti veliku razliku, tvrdi profesor Rodžer Filding sa Tufts univerziteta.

Preporuka je 150 minuta umerenog kardio vežbanja nedeljno (poput brzog hodanja) ili 75 minuta intenzivnijih aktivnosti (trčanje, plivanje). Ali, kako Filding naglašava – „bilo kakva aktivnost je bolja nego nikakva“.

2. Ishrana je važnija od suplemenata

Umesto da se oslanjate na gomilu dodataka ishrani koje promovišu influenseri, stručnjaci savetuju da se fokusirate na celovite, minimalno obrađene namirnice.

„Dijete bazirane na integralnim žitaricama, povrću, voću i nemasnim proteinima, poput mediteranske ili DASH dijete, povezane su sa smanjenim rizikom od bolesti srca i produženjem života“, objašnjava profesorka nutricionizma An-Žili Tesije sa Univerziteta u Montrealu.

Za one koji brinu o budžetu – zamrznuto voće, povrće i meso često su jednako hranljivi kao sveži, ali znatno pristupačniji.

3. Spavajte sedam sati – bez skupih uređaja

Kvalitetan san je ključan za dug život, ali skupi uređaji za praćenje sna i luksuzne klinike sa genetskim testiranjem često ne daju rezultate bez osnovnih promena životnog stila.

„Tragači za savršenim snom ponekad razviju anksioznost od samog pokušaja da spavaju bolje – što paradoksalno pogoršava san“, kaže dr Brijen Majner sa Jejl univerziteta.

Optimalna količina sna? Oko sedam sati neprekidnog odmora. To je dovoljno da telo reguliše hormone, šećer u krvi i da se mozak „očisti“ od toksina. Previše ili premalo sna, s druge strane, povećava rizik od prevremene smrti.

Redovno vreme odlaska na spavanje, fizička aktivnost, izbegavanje alkohola i društvena interakcija su ključni faktori za kvalitetan san. Ako vam i dalje treba podrška, stručnjaci predlažu jednostavne stvari poput maski za oči, mašina za „beli šum“ ili kognitivno-bihevioralne terapije kod nesanice – umesto preskupih laboratorija.

4. Trenirajte svoj um da bude optimističan

Mentalno zdravlje ima direktan uticaj na dužinu života. Nauka jasno pokazuje da depresija i usamljenost povećavaju rizik od ranije smrti. I dok neki ljudi posežu za psihodeličnim terapijama ili skupim terapijama, postoji daleko jednostavniji i efikasniji način da poboljšate mentalno stanje: vežbanje optimizma.

„Naučene navike pozitivnog razmišljanja mogu doprineti dužem životu“, tvrdi profesorka sa Harvarda Laura Kubzanski. Pisanje dnevnika zahvalnosti ili razgovori sa terapeutom mogu biti sjajna podrška.

Ako to nije vaš stil, i druženje s porodicom i prijateljima ima pozitivan efekat – ali, naglašava profesorka Džudit Kerol sa UCLA, „važno je da su to odnosi koji nas podržavaju, a ne iscrpljuju.“

5. Umesto testova – slušajte svoje telo

Testovi za određivanje „biološke starosti“ postali su popularni, ali još uvek nisu dovoljno precizni da bi dali tačnu sliku o tome kako starimo, kaže dr Vilijam Mer sa Harvarda.

Najpouzdaniji pokazatelj? Kako se osećate. Da li imate više energije? Spavate li bolje? Osećate li se vitalnije i mentalno oštrije? Ako je odgovor „da“, verovatno idete u dobrom pravcu.

Zaključak svih stručnjaka je isti: dugovečnost ne dolazi preko noći. I sigurno ne dolazi iz bočice.

„Ljudi ne žele da čekaju, pogotovo kad im se online nudi nešto navodno revolucionarno. Ali prava moć je u strpljenju i doslednosti“, poručuje dr Mer. „Da li bih trošio hiljade dolara na proizvode bez ozbiljnih dokaza? Verovatno ne.“