2
Nova studija je identifikovala 17 međusobno povezanih faktora koji utiču na rizik od šloga, demencije i depresije u starijem životnom dobu, ukazujući na to da određene promene u načinu života mogu istovremeno smanjiti rizik od sve tri bolesti.
Iako se ove bolesti mogu činiti nepovezanim, osobe koje imaju demenciju, depresiju ili su doživele šlog, često razviju još jednu ili obe od preostale dve bolesti, objašnjava dr Sanjula Sing, glavna istraživačica u Brain Care Labs pri Opštoj bolnici Masačusets i vodeća autorka studije. Razlog tome je, prema rečima stručnjaka, što ove bolesti mogu da dele zajedničko oštećenje sitnih krvnih sudova u mozgu.
Neki od zajedničkih faktora rizika — poput visokog krvnog pritiska i dijabetesa — doprinose upravo tom tipu oštećenja. Istraživanja pokazuju da se čak 60% moždanih udara, 40% slučajeva demencije i 35% slučajeva depresije u starijem dobu može sprečiti ili usporiti kontrolisanjem faktora rizika, piše The New York Times.
„To su zaista impresivne brojke“, kaže dr Stefani Kolijer, direktorka edukacije na odeljenju gerijatrijske psihijatrije u bolnici McLean u Masačusetsu. „Ako zaista optimizujete te životne navike i druge faktore koje možete menjati, znatno povećavate šansu da starost dočekate bez invaliditeta.“
Faktori rizika za ove bolesti često su međusobno povezani, pa rad na jednom — recimo, uvođenje redovne šetnje sa prijateljem — može istovremeno doprineti rešavanju drugih problema, kao što su višak kilograma i socijalna izolacija.
„Ako krenete da radite na samo jednom faktoru, vrlo često zapravo istovremeno poboljšavate više njih“, kaže dr Sing. „To je sjajan način da se počne.“
Studija koja je analizirala podatke iz 59 meta-analiza identifikovala je šest faktora koji smanjuju rizik od bolesti mozga:
Identifikovano je i 13 zdravstvenih karakteristika i navika koje povećavaju verovatnoću razvoja šloga, demencije ili depresije u starijem dobu. Zapravo, ukupno ispadne ne 17, već 19 faktora, jer dva — ishrana i društvene veze — mogu biti i pozitivni i negativni.
Studija se fokusirala isključivo na faktore koji su povezani sa najmanje dve od tri navedene bolesti, s tim što nije dokazala uzročno-posledičnu vezu, već samo asocijaciju.
Započeti promene može delovati kao veliki izazov, ali dr Sing savetuje da listu posmatrate kao meni.
„Izaberite samo jedan rizičan faktor i krenite korak po korak“, kaže ona.
Najefikasnije tačke za početak:
Smanjite krvni pritisak — efekat je ogroman
Studija je pokazala da je visok krvni pritisak najznačajniji pojedinačni faktor rizika za sve tri bolesti, jer skoro utrostručuje rizik od šloga.
Još jedan novi rad, objavljen u časopisu Nature Medicine, dodatno potvrđuje ovu tvrdnju. U randomiziranoj studiji sprovedenoj u Kini, koja je obuhvatila 34.000 pacijenata, istraživači su otkrili da su oni koji su značajno smanjili krvni pritisak imali 15% manji rizik od razvoja demencije.
Sve to ukazuje na to da kontrola krvnog pritiska može imati ogroman pozitivan uticaj na zdravlje mozga. Preporučene mere uključuju smanjenje unosa soli, više fizičke aktivnosti i mršavljenje, navodi dr Alison Mur, načelnica odeljenja za gerijatriju i palijativnu negu na Univerzitetu Kalifornija u San Dijegu.
Međutim, kako starimo, krvni sudovi postaju krući i te promene nekad nisu dovoljne — tada lekovi mogu pomoći.
Aktivirajte i telo i um — još bolje ako je u društvu
Umeren do visok nivo fizičke aktivnosti značajno smanjuje rizik od šloga i demencije, kao i postojanje bogate društvene mreže. Iako su različite analize različito definisale intenzitet, Američko udruženje za srce navodi da aktivnosti poput šetnje i baštovanstva spadaju u „umereni“ intenzitet, dok su trčanje i plivanje „intenzivni“.
Mentalna aktivnost pokazala je posebno snažan zaštitni efekat, smanjujući rizik od demencije za oko 40%. Međutim, istraživači napominju da ovaj rezultat može delimično biti posledica tzv. „obrnutog uzroka“ — ljudi koji već razvijaju demenciju često izbegavaju mentalno zahtevne aktivnosti zbog simptoma.
Ipak, dr Kolijer potvrđuje da uvek savetuje pacijentima da se upuste u mentalne zadatke koji su „malo zahtevniji“ — kao što su čitanje, rešavanje zagonetki ili učenje novog instrumenta. Idealno bi bilo raditi ih u društvu, jer razgovor dodatno stimuliše mozak, a uz to se jača i socijalna povezanost.
Dr Kolijer naglašava da idealan trenutak za usvajanje zdravijih navika nije starost, već srednje doba. To može sprečiti i razvoj ranih oblika bolesti.
Međutim, ni u starijem dobu nije kasno za promene koje mogu usporiti napredovanje bolesti. Posebno je to važno za osobe koje imaju porodičnu istoriju ili genetsku predispoziciju za ove bolesti, koje često veruju da je bolest njihova neizbežna sudbina.
„Ali postoje stvari koje mogu da urade — koje svi možemo da uradimo — da bismo bolje brinuli o svom mozgu“, kaže dr Sing.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
