Stigla je dugoročna prognoza za leto i jesen: Neće biti lako

Najnoviji sezonski prognostički proračun Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze (ECMWF), izrađen na osnovu ansambla od 51 simulacije, ukazuje na nastavak perioda toplijeg vremena od klimatološkog proseka tokom leta i jeseni 2026. godine, piše meteorolog Bojan Lipovšćak za N1info.hr.

Naglašava da sezonske prognoze ne predviđaju kakvo će vreme biti određenog dana, već procenjuju verovatnoću odstupanja temperature i količine padavina od višegodišnjeg proseka, a u nastavku daje očekivane vremenske prilike za leto i jesen na Balkanu.

Jul i avgust topliji od proseka

Model za jul pokazuje pozitivnu temperaturnu anomaliju od približno 0,5 do 1 stepen Celzijusa, uz relativno malo odstupanje između članova ansambla. To znači da postoji velika verovatnoća da će prvi deo leta biti stabilniji od proseka, uz česte periode visokog vazdušnog pritiska.

Takvi uslovi povećavaju izglede za tropske noći, tokom kojih minimalna temperatura neće padati ispod 20 stepeni Celzijusa, kao i za veoma tople dane sa maksimalnim dnevnim temperaturama iznad 30 stepeni.

Kada je reč o padavinama, očekuje se da će njihova količina u julu biti oko prosečnih vrednosti ili tek neznatno ispod proseka. Ipak, kao i prethodnih godina, najveći deo kiše mogao bi da padne u kratkotrajnim pljuskovima i grmljavinskim nevremenima, dok će između takvih epizoda preovladavati duži sušni periodi.

Avgust bi takođe trebalo da bude topliji od proseka, uz nešto veću neizvesnost kada je reč o količini padavina. Mogući su i izraženiji toplotni talasi tokom prodora veoma toplog vazduha iz severne Afrike.

Septembar bez naglog zahlađenja

Prema sezonskom modelu, i septembar bi trebalo da bude topliji od proseka. To povećava verovatnoću produženog leta, naročito na Jadranu, gde bi temperatura mora mogla da ostane znatno iznad višegodišnjeg proseka.

Prognoza količine padavina za septembar znatno je neizvesnija i pokazuje veliko odstupanje prognostičkih vrednosti. Takav raspon ukazuje na povećanu mogućnost prodora vlažnijeg atlantskog vazduha i razvoja izraženijih ciklona.

Septembar bi tako mogao da donese prva jača nevremena nakon letnje suše, uz postepen pad temperature vazduha, koja bi ipak trebalo da ostane iznad proseka.

Promene tokom jeseni

Prema proračunima ECMWF-a, pozitivan temperaturni signal zadržava se i tokom oktobra i novembra. To znači da bi jesen mogla da bude toplija od proseka, ali uz sve češće prodore hladnijeg vazduha sa severa Evrope.

Prognoza padavina i u tom periodu pokazuje veoma veliko odstupanje prognostičkih vrednosti, što meteorološki ukazuje na nestabilnije vreme. Mogu se očekivati brze smene sušnih i kišnih perioda.

Takav obrazac vremena poslednjih godina sve je karakterističniji za područje Mediterana, hrvatsku obalu Jadrana i unutrašnjost Balkana. Istovremeno raste verovatnoća ekstremnih vremenskih događaja, naročito veoma jakih pljuskova koji dolaze nakon dužih sušnih perioda.

Prema sezonskom modelu ECMWF-a, veći deo srednje i jugoistočne Evrope tokom leta i jeseni trebalo bi da bude topliji od proseka.

Takav razvoj odgovara trendu koji se poslednjih decenija sve češće beleži u evropskoj klimi. Porast prosečne temperature ne ogleda se toliko u svakodnevnim vrednostima koliko u sve većoj učestalosti i dužem trajanju toplotnih talasa, kao i u izraženijoj promenljivosti padavina.