0
Bad Išl (Bad Ischl) i Salckamergut (Salzkammergut) region proglašeni su Evropskom prestonicom kulture za 2024. godinu (“European Capital of Culture 2024”), a mi smo taj kraj obišli baš u susret Novoj godini. I, sudeći po onome što smo videli, praznična atmosfera tamo ima mnogo drugačiji šmek nego kod nas.
Bad Išl je gradić u gornjoj Austriji, u dolini reke Išl i uokviren Alpima. Po istorijskim stranicama videćete da je najpoznatiji po činjenici da je upravo tu, u svojoj letnjoj rezidenciji dobijenoj na venčani poklon, habsburški car Franc Jozef potpisao objavu rata protiv Srbije. Franc Jozef i njegova carica Sisi i dalje su prisutni – kroz priče turističkih vodiča, obilazak Carske vile kao glavne turističke atrakcije, ali i suvenire, ukrase, modne detalje, pa i kozmetičke proizvode prezentovane na božićnom sajmu.
Na ovoj turi videli smo kako se prave poznati Bitner (Bittner) šeširi od vune i zečije dlake, koje je nosio sam car, a nas sad predstavnik pete generacije Bitnera provodi kroz manufakturu; videli smo mesto gde je Franc Jozef prvi put sreo Sisi i zaljubio se za ceo život; videli smo i tu raskošnu vilu na uzvišenju u kojoj su delili život, zatrpanu njegovim lovačkim trofejima i njenim pokušajima iskakanja iz ustaljenih modela Habzburške monarhije…
A onda smo videli skromno ukrašen centar grada. Market gde se prodaju novogodišnji ukrasi od drveta, domaći medenjaci i kobasice, prirodni kozmetički preparati… Mali punkt gde se ljudi okupljaju uz kuvano vino.
*
*
*
*
*
Otišli smo u parohijsku crkvicu na Božićni koncert, kad smo izašli, ulice su bile tako tihe. Pritom, već u 18 sati nijedna prodavnica ne radi, uopšte nema tog konzumerističkog momenta koji te na prazničnu atmosferu navlači da kupuješ gluposti koje ti verovatno nisu potrebne, a pogledajte kakve su cene tamo. Praznik je tu i sad, sa dragim ljudima i u prijatnoj atmosferi.
To je bio tek prvi od božićnih marketa koje smo obišli u ovom krugu – i nijedan ne liči na šljašteću Zimsku bajku Beograda na vodi. Neuporedivo su lepši, topliji i udobniji.
Jezero Aterze (Attersee) najveće je u ovoj oblasti. Usput smo čuli da ih ima 76 i, što zvuči neverovatno, u svim je pijeća voda. U mestu Štajnbah (Steinbach) smo ušli u kućicu u kojoj je Gustav Maler komponovao svoju Drugu simfoniju gledajući u jezero, a u Šroflingu (Schröfling) smo bukvalno prošetali kroz slike Gustava Klimta. Čak smo i ručali u gostionici koju je ovekovečio na jednoj od svojih slika.
0
0
65
Ali božićni sajam uz jezero, po tom sunčanom danu, definitivno je bio drugačiji od svega što sam ranije viđala po Austriji.
Sve vreme u pozadini ide božićna muzika, jelkice se zelene, ali sunce je u punom sjaju, ogleda se u jezeru i imaš utisak kao da si na nekom festivalu na obali mora.
Doduše, po tlu je posuta slama, po tezgama izloženi ručni radovi od drveta, a tu je i svetlosna instalacija s četiri svećice – svaka se pali u novoj nedelji adventa.
Totalno je drugačija atmosfera kad odes na planinski božićni sajam, u Gozau (Gosau).
Nismo bili baš oduševljeni kad smo krenuli na mini uspon u kojem smo iz magle te doline kretali ka sunčanim vrhovima, ali pogled koji smo tad bacilli na naselje – vredeo je svakog ledenog uzdaha usput gde ne znaš da li si preteo s natrontavanjem ili je ipak trebalo da poneseš još neki džemperić.
Obišli smo i jedno od tih prelepo fotogeničnih jezera Gozau, oko kojeg je sve ledeno, ali pogled odmara dušu.
Ugrejali smo se na sajmu koji, iako okružen brdima, šumom i potocima – lampicama i mirisima kuvanog vina i punča daje osećaj topline.
Neočekivano je mali s obzirom na broj parkiranih vozila, tu “usred ničega”.
Međutim izgleda da ljudi iz kraja posetu kombinuju sa šetnjom po prirodi, koja jeste prava zimska idila u ovo doba.
U mestu Bad Aussee nalazi se kamen koji označava središte Austrije. Odmah pored je božićni sajam, koji takođe ne uključuje patriotske tunele i zlatne lavirinte, već je to nekoliko tezgi gde možeš uzmeš nešto toplo i slatko i popričaš s ljudima. Mirno je i tiho, ništa ne šljašti, ne trešti, niko ne viče, niko nije nervozan.
I nekako na startu već praviš paralelu s našim novogodišnjim dekoracijama koje ili su one preplaćene i već istrošene od prošlih godina ili „Dubai s Ali expressa“. I vidiš jasnu razliku.
102
196
10
Nema tamo spektakla, dekoracija se svodi na prirodne materijale i žute svećice. Nema ni nekog šopinga, džinovskih novogodišnjih jelki, šljokica, reklama… Ljudi tu zapravo dolaze da se druže i uživaju, da im bude toplo i prijatno, da u miru dočekaju Novu godinu. Valjda to i jeste poenta.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare