Salcburg je i ove godine jedan od najlepše ukrašenih gradova Evrope. Beograd nije.
Protekli vikend sam imala zadovoljstvo da provedem u Salcburgu. Kažu da je to grad s najviše kiše u Austriji. Prognoza je najavljivala tri dana ne samo kiše, već i smrzavanja žestokog u odnosu na čudno pozicionirani Beograd koji je decembar dočekao na 20 stepeni u plusu. I okićen preplaćenim ukrasima koji deluju kao na rasprodaji da su kupljeni.
E, to je glavni razlog što sam krenula – da vidim kako to izgledaju ti čudesni božićni marketi koji ti na keca nabiju praznično raspoloženje i učine da se, uprkos svemu, nadaš nečem boljem od nove godine. U Beogradu to, posebno u svoj prazničnoj histeriji, postaje sve teže.
U Salcburgu su uveliko spremni za zimu, snežnu, ledenu, belu, i bajkovitu. Već te u prvoj šetnji Ulicom hiljade znakova pozdravljaju deda-Mrazevi iz izloga, već te zlatne lampice i „našušurene“ jelke podsećaju da smo blizu Nove godine i da bi možda valjalo ispuniti sebi neku želju – ali šoping definitivno nije fokus cele priče.
Padao je u nekom momentu i sneg, da upotpuni doživljaj, ali nigde nije bilo bljuzge. Sve vreme se čuje muzika, ali ona koja opušta, prava praznična, ne koja čini kao da se osećaš u nekakvoj preglasnoj, iritantnoj reklami za privlačenje bugarskih turista na najluđu noć.
Salcburg ima mnogo božićnih marketa rasutih po celom gradu i svi su ukrašeni u istom stilu. Nema doduše šljaštećih lavirinata, niti „tunela“ obojenih nacionalnim bojama.
S druge strane, ima puno zelenila, tu su jelke, uglavnom ukrašene samo crvenim kuglama i zlatnim mašnama, tu su štandovi s kuvanim vinom i punčem s poporandžom, s različitim rukotvorinama, ali najviše, tu su osmesi ljudi koji izlaze, čak i po toj ledenoj kiši, da bi se upustili u čaroliju, da se druže, da podele taj praznični trenutak s porodicom, prijateljima…
Začas shvatiš koliko malo treba da i tebe ponese ta čarolija.
Sam centar grada je trenutno ludilo od turista u potrazi za pravom prazničnom atmosferom. To im je i ponuđeno, ali baš sa šmekom Salcburga.
S jedne strane katedrala, s koje se u susret Božiću zvona u određene sate oglašavaju melodijom pesme „Silent night“, s druge strane klizalište pred spomenikom Volfganga Amadeusa Mocarta, okolo gomila uličica za gubljenje, a negde iznad – moćni Hohensalburg zamak sa svojim misterijama (i sopstvenim božićnim marketom).
Miriše cimet iz vrućih medenjaka, sve se topi od božićne muzike, prodaju se rukotvorine od drveta i starinski ukrasi za jelku, pije se specijalni „Mocart topli napitak“ (u koji i dalje nisam sigurna šta ide osim Mocart kugle) i sveprisutan je osećaj da neko malo čudo može da vam se desi svakog časa. Možda susret s anđelom koji stoji u redu za nekakvu nagradnu igru?
Kažu da je kod Hellbrunn dvorca, inače izgrađenog za zabave, omiljeni market ljudima iz Salcburga za porodično bekstvo od turista u pravu prazničnu priču.
Pročitajte još:
I ove godine je na nivou – više od 700 četinara ukrašeno je s preko 10.000 crvenih kuglica i lampica, a tu je i glavno, najviše drvo (koje nije jelka) ukrašeno isključivo velikim crvenim kuglama.
Međutim, za klince postoje i dodatne atrakcije. Pored interesantnih igrica između štandova, tu je mini zoo vrt, ali i deo koji je posvećen strašnim Krampusima, rogatim bićima okićenim lancima, koji, umesto poklona Svetog Nikole nevaljaloj deci ostavljaju ugljen… Ta priča kod nas možda nije toliko živa, ali čini se da u Salcburgu jeste.
Sankt Leonhard je selo blizu Salcburga, ali tamo je po meni najslađi božićni market koji sam videla na ovom putovanju. Jedan od organizatora objasnio je da svi izlagači rade volonterski, peku kolače, kuvaju najbolji punč, prodaju ukrase u humanitarne svrhe.
Market se nalazi uz prelepu lokalnu crkvicu i pod Untersbergom, za koji je navodno Dalaj Lama rekao da zrači posebnom energijom. Nije bilo potrebno to da čujemo, osetili smo već kakvu energiju ima to mesto dok smo jeli pečeno kestenje i gledali decu koja ukrašavaju kolačiće. Baš onako, starinski, s uživanjem i mirom kakav u Beogradu teško da se može naći u susret praznicima.
