Ulaz se kažnjava: Mediteranski raj koji je propao za 24 sata

Na severoistoku ostrva podeljenog na grčki i turski deo stoji grad duhova ograđen žicom, s raznim upozorenjima i natpisima "ničija zemlja". Sedamdesetih godina prošlog veka kiparski grad Famagusta sa četvrti Varoša bio je jedna od najpopularnijih svetskih destinacija bogatih i slavnih, koji su dolazili da uživaju u zlatnom pesku i tirkiznom moru, ali i glamuroznim hotelima i restoranima, pišu na sajtu Pun kufer.

Ričard Barton, Elizabet Tejlor i Brižit Bardo samo su neka poznata lica koja ste mogli da sretnete tamo. Za najbolji smeštaj liste čekanja bile su i po nekoliko godina.

Međutim, u junu 1974, na vrhuncu sezone, desila se vojna intervencija Turske, koja je Kipar geopolitički podelila. Kiparski Grci krenuli su u južne delove, a Turci koji su tu živeli prešli su u severni deo. Kada su Turci preuzeli kontrolu nad gradom, okružili su ga ogradom i službeno zabranili svima da se vrate i tamo žive.Od konflikta Varoša zjapi prazna i omiljena je destinacija samo onima koji traže lokacije s uzbudljivom prošlošću, a predstavlja i dobru scenografiju za snimanje (post)apokaliptičnih filmova.Automobili i natpisi iz sedamdesetih pritajeno čekaju neka bolja vremena, rđajući na kiši. Glavnu reč preuzela je priroda; trava se razmahala gde pre nije rasla, bilje koje je uspelo da preživi divlja s balkona, a zgrade se urušavaju. Grci nisu imali mnogo vremena za pakovanje, pa su u zgradama ostavljali lonce na šporetima i venčane poklone u podrumima. U gradu se ne može videti mnogo toga, ali energija koja izaziva teskobu je sveprisutna.Ipak, samo nekoliko desetina metara od ograde i vojnika koji patroliraju s oružjem nalazi se luksuzni hotel s plažom koji se reklamira kao "raj na zemlji". Fotografisanje je strogo zabranjeno, a prema pričama posetilaca, oni koji se razmahuju foto-aparatima mogu bez njih i da ostanu.Ulaz u Varošu zabranjen je turistima. Tamo mogu da uđu samo posetioci po posebnoj dužnosti poput, na primer, novinara i naučnika, ali oni znatiželjni koji žele da razgledaju to mogu da urade sa spoljašnje strane. To je sasvim dovoljno da se uvere kako nema više zvona na crkvama niti prozora na zgradama.Grci koji su morali da odu na žicama ponekad ostave ljubavna pisma ili cveće u spomen na neka prošla vremena. Oni koji pokušaju da se ušunjaju bez dozvole rizikuju da ih uhapse, a potencijalno tako sebi i ugrožavaju život.Godine 2003. zabrane su ublažene, pa putnici od tada lakše prelaze Zelenu liniju – granicu od zidova i žičanih ograda koja je podelila ostrvo. Ime duguje boji flomastera kojim su je ucrtali na karti UN-ovi mirovni pregovarači. Oni su u brojnim mestima i jedini stanovnici, čuvari mira nakon raseljavanja.

Granica se naziva i Atilina linija, prema kodnom imenu za intervenciju iz 1974. – operaciju Atila. Proteže se 180 kilometara od Paralimnija na istoku do Kato Pirgosa na zapadu. Ako želite da je pređete, to je najbolje uraditi na nekoliko punktova u Nikoziji, gradu koji je podeljen na dva dela.BONUS VIDEO:https://www.youtube.com/watch?v=OpyK1SlvwM4***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram