6
"Posetila sam gradove u Španiji, Grčkoj i Velikoj Britaniji pre nego što sam se nastanila na savršenom mestu. Sada živim u Londonu nekoliko meseci i ne mogu biti srećnija", piše Florin Tajdman, a onda deli svoja iskustva iz evropskih zemalja.
Florin Tajdman je krajem 2023. odlučila da proputuje Evropu kako bi našla pravo mesto za svoj novi dom. Kako napominje, od svoje 18. godine živela je u četiri različite zemlje — Engleskoj, Kuvajtu, Kini i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
„Podstaknuta svojom željom da živim na jednom mestu, preselila sam se u Holandiju, odakle su moji roditelji, ali nikada ranije nisam živela tamo. Skoro 10 godina sam živela tamo i ignorisala rastući osećaj nemira u sebi. Znajući da je vreme za promenu, odlučila sam da počnem da razmišljam o preseljenju negde drugde. Tako sam se krajem 2023. odrekla stana, spremila svoje stvari u mamin podrum i odlučila da proputujem svet da pronađem svoj novi dom“, započinje priču o svojoj avanturi za Business Insider.
Prva stanica bila joj je Havea u Španiji, primorski grad u kojem je provela pet nedelja u prelepoj kući sa pogledom na okean.
„Eto, videla sam kako bi bilo živeti negde gde bih provodila vikende na plaži ili planinarenju. Volela sam da budem na mestu sa obiljem sunca, ali na kraju, nisam se osećala kao kod kuće. Tako da sam odlučila da krenem na sledeću destinaciju.“
Bio je to Belfast, gde je provela dve nedelje.
„Nikada ranije nisam posetila Severnu Irsku i odmah sam se zaljubila u dinamičnu energiju zemlje. Volela sam komičarske klubove, udobne pabove i istoriju duž ulica. Međutim, osećala sam se kao da nešto nedostaje i nisam našla dovoljno raznolikosti u restoranskoj sceni da zadovoljim svoje želje“, navodi autorka.
Onda se okrenula ka Grčkoj, gde, kako kaže, godinama s prijateljima obilazi ostrva. Svaki put provedu odmor od dve nedelje na nekom drugom, a sad je izbor pao na ostrvo starogrčke boginje ljubavi, Afrodite.
„Kada smo putovali u Kitiru, bila sam radoznala da vidim da li je to mesto koje bih želela da zovem domom. Zamišljala sam kako provedim godinu dana na peščanim plažama dok me sunce obasjava. Posle dugog radnog dana, mogla sam čak i da se kupam u moru. Međutim, nakon razgovora sa lokalnim stanovništvom, saznala sam da je ostrvo prilično prazno van letnje sezone. Tako sam shvatila da bih uvek jurila taj osećaj letnjeg raspusta“, priznaje Florin.
„Posle nekoliko promašaja, odlučila sam da probam Englesku, mesto gde sam rođena i živela do svoje treće godine. Međutim, posetila sam je samo nekoliko puta u godinama nakon toga“, objašnjava.
Tri nedelje čuvala je pse u malom selu u Bedfordširu, severno od Londona.
„Mamilo me je idilično selo, s dugim šetnjama šumom, nedeljnim okupljanjima u lokalnoj kafani i večerima provedenim u čitanju u bašti. Žudela sam za ovim mirnim postojanjem, ali sam shvatila da još nije vreme da živim ovakvim načinom života. Sa mojim poslom od kuće i singl statusom, bilo bi teško naći svoje ljude u tako malom selu“, ističe Florin.
Ipak, nije još odustala od Engleske, već je na dve nedelje otišla u Kembridž, grad o kojem je toliko slušala.
„Volela sam da radim iz raznih kafića, da posećujem muzeje vikendom i da upoznajem ljude mojih godina. Međutim, Kembridž je u osnovi studentski grad, što mi se nije činilo pravim u ovom delu života.“
Konačno, put ju je naveo u London.
„Pretpostavljala sam da skup, prometan i pretežno siv grad nije za mene na osnovu prethodnih kratkih poseta. Međutim, tokom ovog putovanja uspela sam da vidim drugu stranu Londona“, kaže. „Volela sam velike parkove zbog kojih sam zaboravljala da sam u gradu, blistavu pozorišnu scenu i udobne kafiće u kojima sam mogla da kucam, a da se ne osećam usamljeno. Pila sam kafu sa kolegama novinarima koje sam upoznala na mreži i prepoznala potencijalnu zajednicu. Pošto je London veoma naseljen grad, osećala sam se kao da imam najbolje šanse da pronađem svoju ekipu — nešto što mi je nedostajalo poslednjih nekoliko godina“.
I tu su se, čini se, sve kockice složile.
„U Londonu sam već nekoliko meseci i još se osećam kao da pokušavam da nađem svoje mesto. Međutim, polako gradim zajednicu i čak sam došla do prijatelja iz srednje škole koji su nakon fakulteta završili u Londonu. Uvek posećujem isti lokalni kafić, gde sedim sa svojim laptopom i čajem najmanje dva puta nedeljno. Izbegavam gužve kao što su Soho i Liverpul ulica i prisiljavam se da posetim veliki park svakog vikenda. Ponekad se osećam kao Keri iz „Seksa i grada“, a ponekad se osećam daleko manje glamurozno i mnogo hladnije. Nisam mislila da mogu da budem srećna u tako užurbanom i urbanom okruženju, ali mi se sviđa da oblikujem svoj deo grada i planiram da to nastavim da radim“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
