Ovaj evropski grad zovu "Venecija Severa" i pun je čuda, povratna avio karta je već od 50 evra, a mnogi ga propuste - zamalo da sam i ja

Hamburg zovu “Venecijom Severa”, zbog mnoštva isprepletanih mostova i kanala, mada ima i više mostova od Venecije. Zapravo, ima više mostova od Venecije, Amsterdama i Londona zajedno – navodno ih je preko 2.500 ukupno, od impozantnih struktura ukrašenih skulpturama, pa do onih koji deluju kao da će se raspasti kako ih pređeš.

Mislim da sam ih tog dana prešla bar 50, najrazličitijih, na putu do svoje glavne zacrtane stanice u tom gradu.

Speicherstadt je najveći svetski povezani kompleks skladišta, smešten u luci Hamburga. Stanovnici Hamburga zovu svoj grad “Tor zur Welt” – Kapija sveta, zbog ogromne luke (“Hamburger Hafen”) koja je treća najveća u Evropi.

Ali Speicherstadt izgleda kao neki svet za sebe.

Izgrađen je između 1883. i 1927. godine na drvenim stubovima, 2015. godine je upisan na UNESCO listu svetske baštine. A deluje tako uzbudljivo s tim crvenim zgradama u stilu neogotike, povezanim mrežom kanala i mostova.

Danas su u tim skladištima smešteni muzeji kao što su Miniatur Wunderland, Međunarodni pomorski muzej, neka horor tamnica (tu je bila i najveća gužva)... Inače su turisti Miniatur Wunderland – najveću maketu sveta na svetu - prošle godine proglasili najboljom turističkom atrakcijom u Nemačkoj, a znamo da je konkurencija prilično ozbiljna.

Speicherstadt ima taj "indastrijal" šmek, ali daleko od toga da je Hamburg "hladan" grad.

Prvo, Hamburg je izuzetno zelen — više od 40% površine su parkovi, jezera i šume, a zanimljivost je da u gradu nema nijednog nebodera višeg od 150 metara, da bi se očuvao horizont.

Prostrani trg pred Gradskom kućom naslanja se na Alster, rečno jezero koje se sastoji od dva dela – “unutrašnjeg” (manje i potpuno u centru grada, okruženo zgradama, hotelima i kafićima) i “spoljašnjeg” (veće, zelenije, okruženo parkovima i stazama). Oba su nastala tako što je reka Alster pregrađena još u 12. veku, pa danas deluju kao prirodna gradska jezera i atmosfera oko njih "spušta" ritam grada.

Druga vrsta opuštenosti vlada u umetničkim skvotovima, ima ih više, ja sam obišla onaj koji mi je bio najbliži - Gängeviertel, čija šarena vrata vode u celi jedan mini univerzum.

Gängeviertel je nastao u 16. veku kao niz uskih uličica i dvorišta koja su služila kao jeftina stambena rešenja za radničke porodice. Tokom vremena, postao je sinonim za siromaštvo, prljavštinu i urbanističku zapuštenost, a početkom 21. veka, bio je pred rušenjem zbog planirane komercijalizacije. A onda su uleteli umetnici, okupirali zgrade i tu napravili autonomni, alternativni kulturni centar za radionice, izložbe, koncerte, performanse, zajedničke projekte i intervencije...

Hamburg je dosta jak i po pitanju "zvanične" kulture, jedan je od gradova s najvećim brojem pozorišta u Evropi, a mnogi smatraju da ima najbolju muzičku scenu u zemlji.

Muzika me je odvela i do Reeperbahna, "problematične" ulice koja nikad ne spava, a kojoj su pečat dali i legendarni Bitlsi.

Priča kaže da su pre nego što su osvojili svet, Bitlsi par godina proveli baš u tom kraju u Hamburgu (između 1960. i 1962). Živeli su tu s falsifikovanim dokumentima i svirali nekad i po 8 sati dnevno, a šta sam još čula i videla u tom kraju, koji zovu i "grešna milja" - saznaćete ako zapratite Putničarenje na Instagramu.

Inače, ja sam išla autobusom, ali sad vidim da kod low cost aviokompanija ima da se nađe povratna karta za Hamburg iz Beograda već od 50 evra, tako da može da bude super ideja za jesenji mini odmor.