0
Mesto gde je vreme stalo – Ada Bojana. Letovalište na crnogorskom primorju, čija je popularnost skočila davne 1986. godine, kada je ovde snimljen kultni film “Lepota poroka”, koji je na veliko platno doneo sve specifičnosti jedne kulture, mentaliteta, vaspitanja, ali i suočavanja sa modernim ponašanjem oličenim u nudizmu.
“Godinu dana pre početka snimanja filma ‘Lepota poroka’, zaposlio sam se u hotelu Ada Bojana kao mlad konobar. Rođen sam u Ulcinju, ali sam srednju školu završio u Beogradu, da bih se odmah potom vratio na Bojanu, gde sam počeo da radim i ostao tu do danas. Jedan od razloga, zašto sam baš ovde tražio posao, bio je, kao i svim momcima u to vreme, nudizam. To je bilo zanimljivo i egzotično, hteli smo da budemo deo novog doba” za Nova.rs priča Milorad Mujo Miličković, direktor turističkog naselja Ada Bojana.
Svedok je snimanja čuvenog filma i jedan od retkih koji nisu bežali od kamera, glumaca, ali i statista, koji nisu nosili odeću.
“Film je delimično sniman u blizini hotela i na velikoj plaži u Ulcinju. Filmska ekipa u to vreme, napravila je pravu pometnju. Jedini gosti ovde bili su nudisti, a oni nisu voleli da se slikaju, snimaju, pa su mnogi otišli u strahu od kamere. Nije to bilo kao danas, kad svako ima mobilni telefon i može svakoga da slika” seća se Miličković.
Na Adi Bojani osamdesetih godina bila je jedna od najpoznatijih nudističkih plaža u Evropi.
“Možda je bila i najveća. Ovde su dolazili gosti iz svih delova Evrope, bilo je političara, bogatih biznismena, umetnika, glumaca, muzičara, reditelja… Mnogi od njih dolaze i danas”.
Često viđeni gosti na nudističkoj plaži su, napominje, političari, uglavnom iz Srbije.
“Oni su smešteni u neku od luksuznih sojenica kakvih sad ima na Bojani. Dolaze da se kupaju na nudističkoj plaži. Neki dovode žene, a neki drugi ’prijateljice’. Uglavnom imaju lično obezbeđenje i nemoguće je prići im. Od crnogorskih političara na Adu Bojanu dolazi najčešće Dritan Abazović, ali ne na nudističku plažu, ili ja za to ne znam. On ima ovde vikendicu i povremeno dođe da odmori. U poslednjih nekoliko godina na Bojani su ’nikle’ elitne sojenice, u kojima se odmaraju bogati, pa tako ima onih u kojima je noćenje i do 500 evra. U hotel Ada Bojana, međutim, koji svoj izgled nije promenio još od 1973. kada je podignut, dolaze manje-više isti gosti kao i tada” priča Miličković.
U vreme snimanja čuvenog filma, na Adi Bojani bio je samo hotel i ribarske kućice na reci.
“Sve što je film prikazao bilo je autentično. Družili smo se mnogo sa glumcima. Između njih, ali i među statistima, rađale su se romanse, daleko od oka kamere. Dogodilo se da je jedno veče na Bojani, par, koji je statirao u filmu, bio u čamcu. U blizini se našao Mima Karadžić koji je tuda šetao. Čuo je glasove, pa se sakrio u šiblje. Onda je par iz čamca video senku čoveka koji se šunja i vrisnuli su uglas: ‘Manijak, manijak!’ Mima je tada iskočio i povikao: ‘Nije manijak, to sam ja, Luka!’ što je inače bilo ime njegovog lika u filmu. Prepoznali su ga, pa su se svi posle tome smejali” priča naš sagovornik, koji kaže da je film gledao najmanje 30 puta.
Zvezda filma, Mira Furlan, mamila je uzdahe svih prisutnih, ali je, napominje, bila i veoma stroga.
“Mira je bila velika glumica. Njena uloga je, osim u filmu, bila i da pomogne i nauči ostale žene da se oslobode, da shvate da je to gluma, umetnost, da ne beže od nudizma. Bila je vrlo stroga, kao i Mira Banjac, koju smo zvali ‘kaplar’” smeje se Miličković.
Na Adi Bojani, nudisti su osamdesetih godina imali potpunu slobodu.
“Mnogo veću nego danas. Sad su pola-pola, malo je nudista, a ima i onih obučenih. Plaža je visokom ogradom podeljena. Sa jedne strane su nudisti, a sa druge kupaći kostimi. Nekad su, međutim, svi bili bez odeće i samo su nudisti mogli ovde doći, niko drugi. Imali su slobodu i mir. Dolazili su isključivo trajektom, na koji su mogli ući samo gosti i zaposleni u hotelu. Najviše je bilo Nemaca, a ima ih i sad. To je bio strogi, stopostotni nudizam. Oblačili su se samo ako bi uveče došli na večeru u zatvoreni restoran. Sad imamo goste koji su ovde bili sredinom sedamdesetih, oni su danas stari ljudi, ali i dalje vole nudizam. Ovde ih niko ne poznaje i niko im ne smeta” kaže Miličković.
Pročitajte još:
Kada je hotel otvoren, 1973. godine, nije bilo ženskog osoblja, niko nije želeo da radi sa nudistima.
“Bila je to propast. Nekoliko godina po otvaranju mučili su se da privole žene da dođu ovde da rade. Nije bilo sobarica, kuvarica, sve su radili muškarci, koji su čak tražili da ovde rade. Međutim muževi, očevi, iz okolnih mesta, nisu puštali žene da se zaposle u hotelu čiji su gosti goli ljudi. Oni su dolazili praktično bez prtljaga, njima nije trebao ni donji veš, samo četkica za zube. Tadašnji direktor išao je po okolnim mestima da ubeđuje žene da dođu da rade ovde i objašnjavao im da su nudisti daleko, da su goli samo na plaži, a ne u sobama, ali to naravno nije bila istina. Gosti se uopšte nisu oblačili, svuda su išli goli. Posle mnogo ubeđivanja, neke su pristale, ali su tražile da nemaju kontakt sa nudistima. Ubrzo su stigle i radnice iz Srbije, koje su bile opuštene, jer ih niko ovde nije poznavao. Oglasi za posao na nudističkoj plaži, bili su izlepljeni po celoj tadašnjoj Jugoslaviji” seća se naš sagovornik.
Kada su se zaposleni navikli, a gosti napunili hotel i plažu, počela je zabava.
“U hotelu smo svakog leta održavali manifestaciju ‘Mis nudizma’, a takmičarke su bile gošće. Nagrada za najlepšu bilo je gratis noćenje, šampanjac i tome slično” seća se sadašnji direktor hotela.
Najviše gostiju sad je iz Srbije, ali ima ih i iz Engleske, Nemačke, Rusije, Češke, Ukrajine… Ada je Evropa u malom.
Na vrelom pesku nudističke plaže, sklopljeni su i mnogi brakovi.
“Ovde su se ljudi zaljubljivali, posle bi se venčali, dobili decu, pa ponovo kao porodica dolazili kod nas. uglavnom stranci. Međutim, evo i Mateja Kežman se ovde venčao, kod nas na plaži. Brojne poznate ličnosti odmaraju na nudističkoj plaži. Često nam je nekad dolazio pokojni glumac Tihomir Arsić, ali i mnogi drugi. Ovde je vreme stalo, i to je ono što gosti vole. Hotel izgleda maltene isto kao pre 40 godina. Priroda je netaknuta, nema kafića, klubova, buke. Nadamo se da će ovako i ostati što duže, da ovu zemlju neće uzurpirati oni koji imaju novac, a ovaj način života ne razumeju” kaže za kraj Miličković, direktor naselja, ali i veliki zaljubljenik u Adu Bojanu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO: Prirodne lepote Crne Gore
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
