Ja, Paradajz turista

Dakle, u takvom okruženju porodice se dovijaju kako znaju i umeju, kako bi se dočepale svog parčeta obale. Jeste da se budžeti, kupovne moći i staleži periodično razlikuju ali, barem u mom slučaju, uvek je postojala želja da se na uštrb komfora što više produži boravak na nekoj tamo „rajskoj obali“.Ceo svoj dosadašnji konzumatorski odnos prema letovanjima mogu podvesti pod činjenicu da jesam „Paradajz turista“.O, da!Kad sam prvi put čuo taj izraz mislio sam da se odnosi na nemačke turiste koji su, onako arijevski beli, odmah legli na plažu, zaspali i probudili se crveni kao pomenuto povrće. Onda sam mislio da se misli na Čehe i Poljake koji na plažu, tokom najvrelijeg doba dana, dolaze u čarapama i sandalama, poput prodavaca koje smo viđali za pijačnim tezgama. U nekom periodu svog odrastanja, jednom prilikom sam poneo sendvič na plažu i – to je bilo to. Štono kažu, puklo mi pred očima i beše me prilično blam.Postoje različite priče u vezi sa nastankom izraza i svrstavanja u pomenutu grupu turista. Sve one sežu u osamdesete godine prošlog veka kada je standard jugoslovenskih naroda i narodnosti bio na visini. Kada su naši turisti spoznali čari Grčke, shvatili su da je običaj „ručkanja na plaži“ sasvim ok i da se na taj način ušteđeni novac može preusmeriti na asortiman radnji punih robe sa zapada. Druga priča se vezuje za one koji su na more pošli sa skromnim budžetom i „po ceo dan žvaću sendviče ili razvlače paradajz po plaži. I-ju! Moš’ mislit!’“. Treća priča tiče se ulaska u novokomponovani milenijum kada se u Grčku ide sa džakovima paprike i paradajza pa se u apartmanu sprema zimnica o trošku domaćina.Od svih ponuđenih modaliteta, ovaj središnji je u stvari negde izvorni.Turista prepušten sebi, sa skrpljenim budžetom, želi da upriliči skladan boravak na obali mora, procenat koji bi recimo dao agenciji za aranžman zadrži za sebe i pod parolom „snaći ću se“ spakuje koferče. Avantura može da počne.Ispričaću vam jednu anegdotu iz života. Letnji meseci, sredina devedestih, sreću se kolege sa posla u hodniku firme. Jedan preplanuo sav osunčan, dolazi sa pričom kako je jedrio oko grčkih ostrva petnaest dana sa nekom ekipom. Kako su jeli, pili, kupali se, restorani, klabing, „avioni-kamioni“… Ovaj drugi smušeno sluša, klima glavom, gasi cigaretu i kaže: „Aaaaa, koliko košta giros?“. U toj priči je nekako sumirana sva takozvana filozofija – takozvanog „Paradajz turizma“.Prosečan turista tog tipa može da se skupi, da ide i preko agencije, može da se nategne pa da obeduje u restoranima. Nema za krstarenje ali za neke pogodnosti može da se skupi. Međutim, on se rukovodi logikom – zašto bi to radio ako može taj novac da zadrži za sebe i usmeri ga naaaa… možda lagodnije putovanje čarterom letom ili u spavaćim kolima voza, nađe direktno jeftiniji smeštaj, a da više dana provede na obali.Čini mi se da se odnos prema ovakvom konceptu odmora poslednjih godina prilično promenio. Za takvu vrstu promene najzaslužniji su kamperi, bekpekeri i hipsterska kultura koja upravo dozvoljava korišćenje svih legitimnih oruđa zarad uštede novca i maksimalnog užitka.Pa zar nije suština upravo u tome i zašto se zbog takvog stava stideti čak i kad ste na plaži?Turisti koji pohode i skrovitije plaže, u tom smislu potvrđuju trend koji (ponovo) postaje globalan. Čitave porodice u svojim velikim, modernim džipovima dolaze do malih plaža, spuštaju se kozijim stazama sa sve (svojim) suncobranima i (svojim) ležaljkama u rukama. U vreme ručka mahom glava porodice, odlazi do svog preskupog automobila i iz njega donosi razne đakonije: suhomesnate proizvode, hleb, frižider vreću prepunu namaza i poslastica, vino, sok, vodu i, naravno, njegovo veličanstvo – Paradajz.Voilà! Bon Appétit!***Bonus video: Kako se rashladiti

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortivecvidjenodz-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram