Stručnjak objasnio šta se to desilo s kvalitetom vode u Hrvatskoj

Hrvatska je u novom izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) u ukupnom poretku po čistoći plaža zauzela 12. mesto, što je značajan pad u odnosu na ranije godine. Dugo je bila u samom vrhu, a u prethodnom izveštaju bila je na 5. mestu.

Sad se po čistoći morskih kupališta nalazi se na 14. mestu, dok je po kopnenim kupalištima pretposlednja, odnosno 22.

Kako se objavljuju izveštaji?

EEA i Evropska komisija svake godine objavljuju izveštaj o kvalitetu voda za kupanje u Evropi. Najnoviji je objavljen 16. juna 2026. godine, ali odnosi se na sezonu 2025. i zasniva se na podacima koje su prijavile države članice EU, kao i Albanija i Švajcarska, sa ukupno 22.289 kupališta.

Voda se uzorkuje pre i tokom sezone kupanja, a zatim se u laboratoriji traže dve grupe bakterija: Escherichia coli i crevni enterokoki. One same po sebi ne moraju uvek predstavljati najveći problem, ali su najbolji pokazatelj da je voda možda zagađena fekalijama, na primer iz kanalizacije, septičkih jama, stočnog đubriva ili površinskog oticanja nakon obilnih kiša. Zato se nazivaju indikatorskim bakterijama. One su poput alarma za dim - alarm ne znači da požar postoji, ali upozorava da bi mogao postojati, piše Index.hr.

Prema evropskoj Direktivi o vodi za kupanje, voda se razvrstava u četiri kategorije: odlična, dobra, zadovoljavajuća i nezadovoljavajuća.

Važno je naglasiti da ocena nije rezultat samo jednog uzorkovanja. Klasifikacija se zasniva na podacima iz tekuće sezone i tri prethodne, u ovom slučaju za period od 2022. do 2025. godine. To daje stabilniju sliku, jer jedno kratkotrajno zagađenje nakon pljuska ne bi trebalo potpuno da promeni ocenu neke plaže.

Problem prijavljenih plaža

Prema podacima za sezonu 2025, u Hrvatskoj je 896 od 1039 prijavljenih kupališta dobilo najvišu ocenu, „odlično“. To je 86,2% svih prijavljenih lokacija. Ranijih godina taj procenat redovno je bio veći od 95%.

Bilo je očekivano da će doći do pada, jer je takav trend prisutan poslednjih godina, pre svega zbog masovnog turizma, uključujući i izuzetno razvijen nautički turizam. Naime, udeo Hrvatske u svetskom nautičkom turizmu procenjuje se na oko 40%. Ipak, niko nije očekivao ovako veliki pad.

Dr Slaven Jozić, viši naučni saradnik Instituta za okeanografiju i ribarstvo, objašnjava da je problem u načinu na koji se obrađuju podaci uzorkovanja i izračunavaju statistike.

"Veliki deo ovog pada može se pripisati činjenici da čak 113 hrvatskih kupališta još nije klasifikovano, uglavnom zato što za njih ne postoji dovoljno dug niz uzorkovanja. U ranijim izveštajima samo nekoliko plaža bilo je neklasifikovano", kaže Jozić i nastavlja:

"Ako se posmatraju samo kupališta koja su zaista klasifikovana, odnosno uzorkovana tokom svih godina koje ulaze u obračun, Hrvatska je i dalje veoma visoko plasirana. Od 926 klasifikovanih lokacija, njih 896 ima odličan kvalitet, što je oko 96,8%. Naime, procenat plaža sa odličnim kvalitetom vode ne računa se u odnosu na broj plaža koje se redovno prate i prijavljuju rezultate, već u odnosu na ukupan broj prijavljenih plaža. Tih 113 neklasifikovanih plaža zato kvari statistiku", objašnjava Jozić.

Zašto neke plaže nisu klasifikovane?

Postavlja se pitanje zašto se plaže prijavljuju, a uzorkovanje za njih ne sprovodi sistematski i redovno. Jozić objašnjava da postoji čitav niz plaža na kojima se uzorkovanje obavlja samo povremeno.

"To su nove plaže uključene u monitoring, na kojima se ne sprovode redovna uzorkovanja. Uzorkovanje se plaća, pa investitori ponekad finansiraju analize, a ponekad ne. Te plaže verovatno imaju odličan kvalitet vode. Međutim, ako ne postoji sistematsko praćenje, EEA ih neće svrstati među plaže sa odličnim kvalitetom, iako će ipak biti uključene u ukupan broj prijavljenih lokacija. Za kupače je najvažnija jednostavna poruka: hrvatske vode i dalje spadaju među najbolje u Evropi, odmah iza Kipra, Grčke, Bugarske i Austrije", poručuje Jozić.

Problem kopnenih plaža

Deo problema predstavlja i kvalitet vode na kopnenim kupalištima, jer se i ona uključuju u ukupnu statistiku. Na nivou EU, ona su generalno zagađenija od morskih kupališta. Jozić navodi da postoji više razloga za to.

"U EU je 2025. godine 88% morskih plaža bilo odličnog kvaliteta, dok je kod kopnenih taj udeo iznosio 78%. Prate se kupališta na veštačkim jezerima, prirodnim jezerima i rekama. Reke predstavljaju poseban problem: samo 47% od oko 1.200 zvaničnih rečnih kupališta u Evropi imalo je odličan kvalitet vode. Razlog je što je more veliko, slano i dinamično. Zagađenje se u njemu često brže razblaži, a sunčevo zračenje i salinitet mogu smanjiti opstanak mikroorganizama koji se mere. Reke i mala jezera mnogo su osetljiviji sistemi. Ako nakon nevremena kanalizacija ili oborinske vode dospeju u malu reku, kupači to mogu osetiti već istog dana. Kod reka se sve što se dogodi uzvodno vrlo brzo može pojaviti nizvodno", kaže Jozić.

EEA posebno upozorava da su male reke, ribnjaci i jezera sa slabim protokom osetljiviji na kratkotrajna zagađenja povezana sa obilnim padavinama ili sušom, naročito leti.

To je važno i za Hrvatsku, jer su hrvatske kopnene vode za kupanje znatno slabijeg kvaliteta od obalnih.

Tokom 2025. godine Hrvatska je imala 42 prijavljene kopnene lokacije, od kojih su:

• 23 bile odlične,
• 11 dobre,
• 3 zadovoljavajuće,
• 3 nezadovoljavajuće,
• 2 neklasifikovane.

Jozić kaže da Hrvatska nema mnogo klasifikovanih kopnenih kupališta.

„Imamo Jarun, nekoliko lokacija oko Varaždina, Slavonskog Broda i Osijeka, ukupno 42 plaže. One su znatno lošijeg kvaliteta od morskih i zato dodatno utiču na naš ukupni plasman. Srećom, ne previše, jer njihov udeo nije veliki. Neke zemlje imaju mnogo više kopnenih kupališta, a manje morskih, i obrnuto. To može objasniti kako smo po kopnenim kupalištima 22., po morskim 14., a ukupno ipak bolji – 12.“, objašnjava Jozić.