8
Tužne, ali prelepe scene koje se ovih dana mogu doživeti u prodavnicama.
Na Facebook grupi „Novosađanke“ nedavno je jedna članica podelila „crticu“ iz mini marketa, koja je mnoge dirnula i podstakla na razmišljanje. I mediji su je preneli, a glasi ovako:
„Pokušaću da opišem šta se dogodilo pre pola sata u radnji jednog mini marketa u mom kraju. Znamo svi da se cene na više menjaju svakog dana i koliko teško svu krpimo kraj s krajem… Ispred mene dve mušterije na kasi. Na redu je baka, iza nje devojčurak pa ja. Prilazim i čujem samo kraj..Baka nema dovoljno para za sve tri namirnice. Odustaje od malog jogurta i vidno joj je neprijatno što nije prvo proverila koliko ima para u novčaniku. Odlazi baka, devojčica me preduhitrila kaže kasirki da kuca prvo jogurt i istrčava iz radnje da stigne baku… Za to vreme meni ženica na kasi kaže falilo joj je 20 je**nih dinara. Žao mi je moram da opsujem! Da nisam radila na kasi pa da ne znam koliko može svakog dana da se nađe viška pa ajde de… Na stranu to, zar ne bi bilo divno da ju je nežno pogledala i rekla U redu je, donećete sutra! Moramo razlikovati prevarante od onih koji se sramote i nemaju.. Nema veze, neću o tome. Dete se vraća uzima šta je njeno, plaća…i odlazi“, napisala je jedna Novosađanka.
„Nakon toga izlazim iz radnje, zatičem auto ispred, majka sa tom devojčicom unutra, obe plaču. Prozor otvoren, ja prilazim i pitam Vaša je ćerkica? Kaže da jeste. Malo je reći da sam je pohvalila. Poželela sam da moje dete jednog dana izraste u takvo biće. Naravno da sam se i ja rasplakala. Dok je takve omladine još uvek ima nade za sve nas, svi ćemo omatoriti…učite decu da budu ljudi“, zaključila je ona optimistično.
Ta priča ostala mi je u glavi između ostalog i zbog osude kasirke koja baki nije „oprostila“ tih 20 dinara, te rasprave koja se povela oko toga. I valjda baš zato mi je sinoćna scena u lokalnoj radnjici u jednom novobeogradskom bloku privukla pažnju.
Pročitajte još:
Naime, i ovog puta ju je pokrenula jedna bakica koja je na kasi bila ispred mene. Nije imala korpu, nije ništa držala u rukama osim nekoliko kovanica koje su glasno zvecnule kad ih je spustila na pult.
„Ima li ovde za jednu bananu?“, pitala je kasirku.
Ova je iskusnim pokretima i ozbiljnog izraza lica krenula da prebira novčiće kojih već na prvi pogled nije baš bilo dovoljno, ali ni u jednom momentu nije prevrnula očima, niti ju je čudno pogledala. Nije ni mene, mada sam već htela da joj dam znak da je ok i ako nema. Ali nije bilo potrebno.
„Imate gospođo i za dve banane“, rekla joj je s osmehom i donela voće.
Baka se zahvalila, uzela kese i išetala iz prodavnice. A ja sam bila nekako beskrajno zahvalna kasirki što joj je u tome sačuvala dostojanstvo, poštedevši je prebrajanja siće i potencijalno neprijatne situacije.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
