0
Da li smo konačno pronašli dokaz postojanja vanzemaljaca? Pa, ne baš. Naučnici naglašavaju da je potrebna dodatna analiza kako bi se utvrdilo pravo poreklo minerala i kako bi se razjasnilo da li su oni zaista pokazatelji života, takozvani „biosignali“, ili rezultat nekih drugih, potpuno neorganskih procesa.
„Želim da podsetim sve da ono što ovde opisujemo jeste potencijalni biosignal. To je element, molekul, supstanca ili karakteristika koja može imati biološko poreklo, ali nam je potrebno još podataka i dalja istraživanja pre nego što donesemo konačan zaključak o prisustvu ili odsustvu života,“ izjavila je Lindsay Hayes, viši naučnik za istraživanje Marsa u Odeljenju za planetarne nauke NASA sedišta, tokom konferencije.
U svakom slučaju, nalazi ipak pokazuju da su se na Marsu nekada odvijale složene reakcije, bilo da su organskog porekla ili ne, što dodaje još jednu slojevitu priču o planeti koju ljudi pokušavaju da razumeju još od početaka astronomije.
Da budemo precizniji, uzorci koje je Perseverance, rover na Marsu, prikupio, a za koje se sumnja da sadrže zanimljive minerale, pronađeni su u formaciji poznatoj kao „Bright Angel“, na severnoj ivici Neretva Vallis. Unutar te formacije, posebno je interesantna jedna stena, nazvana „Cheyava Falls“.
Nedavno, kada je Cheyava Falls prvi put predstavljena javnosti, dospela je na naslovne strane širom sveta jer su naučnici otvoreno pokazali oduševljenje njenim neobičnim, tačkastim strukturama koje podsećaju na „semenke maka“ ili „tigraste šare“. Te mrlje, veličine svega nekoliko milimetara, okružene su crnim prstenovima, a analize pomoću instrumenata Perseverance rovera pokazale su da sadrže gvožđe i fosfate. Obe supstance na Zemlji mogu nastati hemijskim procesima koje pokreću mikrobi.
Pročitajte još
„Ove tačkice su zaista veliko iznenađenje,“ rekao je tada David Flaneri, astrobiolog i član naučnog tima Perseverance misije sa Tehnološkog univerziteta Kvinslend u Australiji. „Na Zemlji, ovakve strukture u stenama često se povezuju sa fosilizovanim tragovima mikroba koji su živeli ispod površine“, za „Space„.
„U toj steni videli smo slojeve veoma sitnozrnog, rđasto crvenog muljevca u kojem su se nalazile ove neverovatne strukture,“ dodao je Ken Hurovic. „Njihov izgled nam je jasno ukazivao da se u tim stenama dogodilo nešto veoma interesantno, niz hemijskih reakcija u trenutku kada su se naslage formirale.“
Prirodni sledeći korak bio je detaljniji pregled Cheyava Falls formacije. Tako je 21. jula 2024. rover Perseverance izbušio stenu i prikupio uzorak. To je bio 25. uzorak ukupno, a dobio je naziv „Sapphire Canyon“.
„Nazvao bih uzorak Sapphire Canyon misterioznim,“ rekla je ranije Morgan Kejbl, istraživač u timu Perseverance, u video-snimku koji je NASA objavila 10. aprila. „Vidimo signale koji ukazuju da se odigrala hemija, možda uključujući organske materije, ali šta to zapravo znači? Da li je u sve to bio uključen život, ili pak procesi koji s njim nemaju nikakve veze?“
I tu je priča, barem tada, stala.
Sada nova studija donosi detaljnu analizu stena iz „Bright Angel“ formacije. I zaista, istraživači su pronašli dokaze da bi ovo nalazište moglo da bude ključni trag u potrazi za životom izvan Zemlje. Prema zvaničnom saopštenju, tim je „identifikovao sićušne čvoriće i tačkice bogate gvožđe-fosfatom i gvožđe-sulfidom. Ove strukture povezane su s organskim ugljenikom i deluje da su nastale nakon taloženja sedimenata, pri niskim temperaturama.“
Ključ leži u mogućnosti da su se odigrale takozvane „redoks“ reakcije, hemijski procesi u kojima se elektroni prenose s jedne supstance na drugu, pri čemu se jedna oksiduje, a druga redukuje.
„Izgleda da je organski ugljenik učestvovao u tim postdepozicionim redoks reakcijama koje su dovele do formiranja primećenih gvožđe-fosfatnih i gvožđe-sulfidnih minerala,“ napisali su autori studije.
U članku „News and Views“ objavljenom uz rezultate, Janice Bishop iz SETI instituta u Kaliforniji i Mario Parente sa Univerziteta Masačusets u Amherstu navode: „Uzbudljivo otkriće redukovanih gvožđe-fosfata i sulfida povezanih s organskim jedinjenjima u muljevima bogatim glinom u krateru Jezero sugeriše da je organski materijal mogao da učestvuje u neobičnim redoks reakcijama.“
Na Zemlji, mikroorganizmi često stupaju u interakciju s mineralima i zabeleženo je da mogu da pretvaraju sulfate (koji sadrže oksidisane atome sumpora) u sulfide (koji sadrže redukovani sumpor), i to u hladnim, bezzračnim jezerima Antarktika. „Na Marsu danas nemamo dokaza o postojanju mikroba, ali da su ikada postojali, oni su isto mogli da redukuju sulfate u sulfide u sličnom jezeru u krateru Jezero,“ navodi se dalje u tekstu.
Nekoliko drugih rezultata dodatno jača mogućnost da u Bright Angel formaciji postoji biosignal. Na primer, novo istraživanje sugeriše da zelene tačkice u glinovitom mulju mogu sadržati mineral vivianit, koji može pomoći u razumevanju redoks reakcija koje su se možda odigrale na Marsu.
Ipak, postoji jedno veliko ograničenje: da bi se sa sigurnošću potvrdilo da li se u cevčicama Perseverance rovera zaista nalazi dokaz o životu na Marsu, ti uzorci moraju da se vrate na Zemlju. Nažalost, NASA-in program vraćanja uzoraka sa Marsa trenutno je u zastoju zbog finansijskih ograničenja, promena u prioritetima još od Trampove administracije i izuzetno složenog plana same misije.
Naučnici i dalje naglašavaju da se s malim uzorcima stena, udaljeni 225 miliona kilometara, može uraditi samo ograničena analiza.
„Prilično smo blizu granica onoga što rover može da uradi na površini,“ rekla je Katie Stack Morgan, glavni naučnik misije Perseverance u NASA-inom Laboratorijumu za mlazni pogon u Pasadeni. „To je bilo i planirano. Instrumenti Perseverance rovera birani su sa idejom budućeg vraćanja uzoraka. Naš cilj je bio da dođemo do tačke kada možemo da kažemo da postoji potencijalni biosignal, a da konačnu priču ispričaju instrumenti na Zemlji.“
Kako zaključuju autori „News and Views“ teksta: „Laboratorijske analize uzoraka donetih s Marsa mogle bi osvetliti ne samo mogućnost prebiološke, već i biološke hemije na svetovima izvan Zemlje.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
