Naučnici se su se prepali kada su slučajno kameru spustili na dno okeana i snimili "jezivo stvorenje"

Ljudi mogu zaroniti do oko 300 metara dubine, a za dalje su nam potrebni posebni uređaji, poput podmornica. Tehnologija omogućava dolazak do mesta nedostupnih ljudskom telu, pa su naučnici tokom ekspedicije u Tonga rovu u Tihom okeanu spustili kameru i dobili uvid u ono što se krije ispod površine.

Na određenoj dubini leži svet koji je uglavnom netaknut aktivnostima sa površine, tako da sve što dospe u te dubine izaziva pažnju morskih stvorenja. Srećom, naučnici su snimili impresivne kadrove masivne pacifičke ajkule spavača, koja je prišla kameri i malo je "zagrizla".

Doktorka Džesika Kolbus je u videu objasnila da je ovaj snimak napravljen na dubini od 1.400 metara, zapadno od Tonga rova. Navela je da pacifičke ajkule spavači mogu dostići dužinu od 4,4 metra, dok najveće među njima mogu biti duže od sedam metara, što je zaista impresivno.

Što se tiče ove veličanstvene, ali pomalo zastrašujuće morske zveri, Kolbus objasnila je da je ova ajkula ženka.

"Ova opservacija je zabeležena zapadno od Tonga rova. Pretpostavili smo da je prilično velika, oko 3,5 metra duga, i bila je na dubini od 1.400 metara. Zbog odsustva klaspersa na karličnim perajima identifikovali smo je kao ženku. Ona ide pravo prema kameri, a iz ovog ugla možemo videti unutrašnjost njenih usta. Nedugo zatim shvata da kamera nije ukusna i prelazi na mamac. Temperatura je bila oko 2,5 stepena Celzijusa, što ima smisla jer znamo da preferiraju hladne vode."

Nakon što je zagrizla mamac pričvršćen na kameru, velika ajkula je otplivala, pružajući naučnicima dobar uvid u njenu veličinu.

Prilagođena za hladne i tamne dubine u koje se ljudi ne usuđuju da zarone, pacifička ajkula spavač je veoma impresivno stvorenje koje lovi tiho, jer se kreće bez pravljenja buke u vodi.

Obično se hrani ribama koje žive na dnu, a proučavani stomaci ovih ajkula ukazuju na to da vole i džinovsku pacifičku hobotnicu.