Na plaži Sakarun na Dugom otoku pronađeno je 12 uginulih glavatih kornjača (caretta caretta), objavio je građevinar Vedran Petešić iz Sali koji je zatekao ovaj jeziv prizor. Zasad još nije zvanično poznato šta je izazvalo pomor.
„Većina uginulih kornjača bila je stara, što sam procijenio po njihovoj težini od 40-50 kilograma, ali bilo je i nekoliko manjih, odnosno mladih jedinki“, izjavio je Petešić, koji je rekao i da su neke od kornjača još bile polužive, te da je prizor bio šokantan.
Stručna voditeljka javne ustanove za upravljanje zaštićenim delovima prirode Zadarske županije ‘Natura Jadera‘ dipl.ing.biologije i ekologije mr. sc. Morana Bačić kaže da se još ne zna koliko je kornjača u pitanju ni u kakvom su stanju, a prisetila se da su slični slučajevi na zadarskom području zabeleženi i 2014. i 2017. godine, prenosi Zadarski.hr.
Uzrok smrti glavatih kornjača može se tačno znati tek nakon autopsije koja se sprovodi na Veterinarskom institutu u Zagrebu.
„Što se tiče Sakaruna i te situacije nije to ništa čudno jer je ta plaža okrenuta prema jugu i skuplja sve što more donese nakon jake bure. Nije čudno što su se kornjače baš tamo pojavile, ali pitanje je odakle su te kornjače. To tek treba utvrditi“, rekla je mr. sc. Bačić.
Pojasnila je da se morskim kornjačama u slučaju da su žive pomaže prema Protokolu za dojavu i delovanje u slučaju pronalaska uginulih, bolesnih ili povređenih strogo zaštićenih morskih životinja (morski sisari, morske kornjače i hrskavične ribe).
„Ako je morska kornjača živa onda ide veterinarima i iako ima šanse ide na rehabilitaciju, zna se na koje mesta dalje“, rekla je zadarska biološkinja, i navela kako kornjače sada spavaju zimski san isto kao kopnene kornjače.
Pročitajte još:
„Zna se često dogoditi, mada ne kažem da je to sada slučaj, da morske kornjače ribarske mreže povuku sa dna i one se ne razbude koliko treba i onda se znaju ugušiti i uginuti. Međutim ribari to znaju i ako im se kornjača ulovi u mrežu znaju da treba malo pričekati da dođe k sebi i onda je vratiti u more. Koliko sam uspela da vidim bura je kornjače samo ‘izlila‘ napolje, a Sakarun je tako okrenut, skuplja, pa nije čudno da su baš tamo pronađene. Zbog čega su se našle u toj situaciji i jesu li tome možda uzrok klimatske promene nećemo znati do autopsije jer nikada nije u pitanju samo jedna stvar“, pojasnila je.
Vedran Petešić je ispričao kako je sablastan prizor kornjača, među kojima su neki primerci bili veliki od 40 do 50 kilograma, zatekao na svojoj uobičajenoj ruti do Sakaruna.
„Olujni jugo izbacio je na obalu 12 glavatih većih kornjača. Vidim to često u zimskim periodu, njihovu pogibiju. Kako često obilazim to područje vidim da je ta uvala pogubna za kornjače, posebno te glavate kornjače koje se u zimskom periodu ne mogu izvući iz tog plitkog prostora, Nažalost, bile su to sve velike jedinke“, rekao je Petešić dodajući kako cela ta okolina bude puna raznih naplavina – od drva do plastike.
„Praktički bi to trebalo brzo pokupiti jer postoji problem. Naime, promenom drugog vetra morske struje to povlače natrag u more i to smeće putuje našim Jadranom i stvara ekološki problem“.
Glavata kornjača najbrojnija je vrsta morske kornjače u Jadranu. S dolaskom zime i padom temperature mora smanjuju svoju aktivnost i povlače se na morsko dno gde, smatra se, prezimljuju ukopane u pesak i mulj. Dok su u hibernaciji često završavaju u ribarskim mrežama, a zbog iznenadnog buđenja i niskih temperatura mora padaju u stanje šoka, pa neke od njih ne uspeju da zarone natrag na dno i nastave prezimljavanje, već dezorijentisano plutaju na površini nošene vetrom i strujama.
Kako su morske kornjače hladnokrvni organizmi čiji ceo život zavisi od temperature okoline, takve će životinje zbog niskih temperatura uginuti. Za sada se još ne zna koliki je obim ovog problema, ali poznato je da u mrežama u Jadranu svake godine završi oko 6000 kornjača, od čega samo u hrvatskim vodama oko 2500, što zasigurno ima veliki negativan uticaj na opstanak ovih ugroženih organizama. Glavata kornjača je odavno na svetskoj listi ugroženih životinja.
S obzirom na to da se radi o životinjama koje dišu plućima, moraju da izlaze na površinu mora da bi udahnule vazduh. Iako su razmaci između dva udisaja u normalnim uslovima kod kornjača relativno dugi, kada se pod morem zapletu u mreže, zbog stresa vrlo brzo ostaju bez zraka i utapaju se, piše Zadarski.hr.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar