Tri znaka po kojima svako može da prepozna da su ti roditelji bili siromašni

Ako ste odrasli sa siromašnim roditeljima, verovatno imate neki oblik finansijske traume, i verovatno vas sada pogađa. Finansijska trauma je uobičajeno iskustvo i postaje sve češća jer pitanja poput inflacije, stagnacije plata, vrtoglavih troškova stanovanja i pada dostupnosti stambenog prostora izjedaju naše novčanike, dok problemi poput rata i klimatskih promena ne slute bolju budućnost, piše Your tango.Pritom, finansijska trauma ne utiče samo na ponašanje s finansijama, mnogi terapeuti kažu da vaše prvo sećanje na novac može da oblikuje način na koji gledate i na druge stvari tokom života, a u oblasti mentalnog zdravlja ima zagovornika da se siromaštvo doda na listu štetnih iskustava ili traumatskih događaja u detinjstvu koji su povezani sa lošim mentalnim zdravljem i društvenim ishodima.Ukratko, ako ste odrasli sa siromašnim roditeljima, to je verovatno imalo dubok uticaj na vas - i verovatno ima i danas.Tri su česta pokazatelja u kasnijem dobu.1. Anksioznost, izbegavanje i simptomi slični posttraumatskom stresnom poremećaju koji se javljaju kada se suočimo sa finansijskim pitanjimaDa, uticaj finansijske traume može biti toliko izražen. Istraživački psiholog Galen Bakvalter, stručnjak za finansijske traume, kaže da često liči na posttraumatski stresni poremećaj.„Ometa sposobnost osobe da obavlja normalne stvari u životu i manifestuje se u više oblasti“, rekao je on za Forbs.Ponekad može izgledati kao pravi simptomi PTSP-a, poput napada panike. U blažim varijantama, pojavljuje se kao anksioznost i izbegavanje — odbijanje da otvorite svoj račune, da napravite budžet ili, u nekim slučajevima, čak i da razgovarate o svojim finansijama.2. Prekomerna potrošnja ili preterana štedljivostLjudi koji su odrasli sa siromašnim roditeljima često na kraju nadoknađuju stres i lišavanje koje su im finansijski problemi njihovih roditelja prouzrokovali kad su bili deca. Neki postaju rasipnici — dobri tipovi koji „loše raspolažu novcem“. Neki ljudi sa finansijskim traumama pokušaće da nadoknade oskudicu koju su pretrpeli kao deca tako što će sebi dozvoliti da imaju šta god žele kao odrasli, čak i ako to ne mogu da priušte.S druge strane, kod nekih se finansijska trauma ispoljava i kroz "škrtičenje" ili preteranu štedljivost. U svakom slučaju, ovi tipovi kompenzuju svoje iskustvo iz detinjstva tako što ili uopšte ne troše osim na osnovne potrepštine, ili postaju duboko zabrinuti kad god to čine.3. Ne postavljanje finansijskih granica i nesvesno sabotiranje svoje budućnostiPostavljanje granica je neprijatno u bilo kom kontekstu, ali za ljude sa finansijskim traumama koji su odrasli sa siromašnim roditeljima, novac može biti jedan od najtežih. To znači da kada su u pitanju stvari poput postavljanja jasnih uslova u finansijskim aranžmanima ili pregovori o platama - to je nešto što će izbegavati po svaku cenu.Isto tako, kada je u pitanju vrednovanje sebe u situacijama kao što su traženje posla ili traženje povišice. Ljudi sa finansijskim traumama imaju veću verovatnoću da ostanu na lošem poslu ili ćute o svojoj želji da budu plaćeni više iz straha da će izgubiti ono što imaju i da će u potpunosti ostati bez posla.