Stručnjaci prave pilulu koja će moći da produži život psima, ali ona će uticati i na ljude - evo kako

Ali moderni psi nisu samo razmaženi, oni uživaju u dužem i zdravijem životu nego ikada ranije. Jedno istraživanje pasa u Japanu pokazalo je da se njihov životni vek povećao za više od 50 odsto od 1980-ih.

Taj broj bi mogao još da poraste. Talas savremenih istraživanja pasa obuzima svet, od projekta Dog Aging Project sa 50.000 ljubimaca, do biotehnoloških firmi koje se utrkuju u razvoju lekova protiv starenja za pse. To znači da bismo mogli biti manje od decenije udaljeni od otkrivanja šifre dugovečnosti kod životinja. Ova otkrića mogla bi otvoriti put ka novim načinima da i ljudi žive duže i zdravije živote.

Rase pasa stare različito

Mnogi od nas starenje doživljavaju kao neizbežnu posledicu života. Kako starimo, i ljudi i psi sede, usporavaju i na kraju podlegnu sličnim bolestima, od artritisa do raka.

Danas, međutim, znamo da mnoge bolesti povezane sa starenjem nastaju zbog zajedničkih bioloških procesa. Neki naučnici veruju da bi mogla biti razvijena jedna jedina pilula koja bi ciljala samu biologiju starenja i time držala mnoge (ili sve) bolesti podalje.

Tu na scenu stupaju psi. Zbog ogromne raznolikosti među rasama, proučavanje razlika među njima može otkriti mnogo o procesu starenja. Iako sve rase pripadaju istoj vrsti, Canis familiaris, i dele većinu gena, razlike u izgledu, ponašanju i trajanju života su ogromne. Na primer, presa kanario živi u proseku samo 7,7 godina, dok minijaturni jazavičar može živeti skoro dvostruko duže.

Veliki psi u proseku kraće žive, istraživanje na skoro 10 miliona pasa u SAD pokazalo je da „džinovske“ rase žive prosečno 9,5 godina, a „male“ čak 13,5.

Ipak, veličina nije jedini faktor. Na primer, pirinejski planinski pas, iako ogroman, živi oko 11,5 godina, dok kavkaski ovčar živi tek oko 5,4 godine. To ukazuje da genetika igra veliku ulogu.

Psi nam pokazuju kako male genetske razlike mogu dovesti do velikih razlika u dugovečnosti, što sugeriše da možda i nije toliko teško uticati na proces starenja, piše "BBC Science Focus".

Dog Aging Project

Ako nekoliko gena može oblikovati trajanje života životinje, može li jedna pilula učiniti isto?

Psi su savršeni kandidati za ovakva istraživanja. Oni obolevaju od istih bolesti kao i ljudi, dele sa nama životno okruženje, hranu, vodu, pa čak i krevete. Njihova crevna mikrobiota je sličnija našoj nego kod miševa ili svinja. Osim toga, zbog kraćeg životnog veka eksperimenti sa psima mogu brže da pokažu rezultate. Upravo zbog toga su profesori Danijel Promislou i Met Keberlajn 2014. pokrenuli Dog Aging Project.

U okviru projekta prate 50.000 pasa kroz godine i već sada dobijaju uvid u to šta utiče na zdravlje i dugovečnost pasa.

Jedan rani nalaz: psi hranjeni samo jednom dnevno imaju manji rizik od razvijanja bolesti povezanih sa starenjem. Iako je teško reći da li manje obroka zaista produžava život ili se bolesniji psi hrane češće, ovo otvara put novim istraživanjima.

Lekovi protiv starenja – rapamicin i novi eksperimenti

Rapamicin, molekul otkriven u bakteriji sa Uskršnjeg ostrva, pokazao je sposobnost da produži život mnogih organizama, od kvasaca do majmuna. On stimuliše proces autofagije, prirodnog „prolećnog čišćenja“ ćelija.

U okviru Dog Aging Project-a planira se veliko kliničko ispitivanje rapamicina na psima pod nazivom TRIAD, koje će početi 2026. godine. Uključivaće 580 pasa, a očekuje se da bi lek mogao da produži njihov zdrav život i za više od 20 odsto.

Startup kompanije i trka za pseću dugovečnost

Veliki interes za pseću dugovečnost otvorio je vrata i kompanijama poput Loyal, koja je prikupila više od 150 miliona dolara i razvija lekove LOY-001, LOY-002 i LOY-003. Njihov cilj je da imitiraju efekte kalorijske restrikcije ili da smanje nivo hormona IGF-1, koji je povezan sa veličinom tela i brzinom starenja.

Ako uspeju, ovi lekovi ne samo da bi produžili život pasa, već bi mogli pružiti ključne uvide i u ljudsku dugovečnost.

Kako računamo pseće godine?

Pravilo „1 pseća = 7 ljudskih godina“ je previše uprošćeno. Istraživači su razvili formulu baziranu na epigenetskom testu:

16 × ln(starost psa) + 31

Na primer, labrador star 12 godina odgovara ljudskom od 71 godinu, a ne 84.

Izazovi i budućnost istraživanja

Dog Aging Project se suočava sa finansijskim poteškoćama nakon smanjenja budžeta 2023. godine. Naučnici upozoravaju da bi relativno mala ulaganja mogla doneti ogromne rezultate u otkrivanju tretmana koji usporavaju starenje kod pasa, a možda i kod ljudi.

Za sada, projekat i dalje traži nove učesnike, nadajući se da će u budućnosti postati međunarodan.

Jer ako postoji nešto što može ujediniti ljude širom sveta, onda je to želja da naši psi žive duže i zdravije, a zajedno s njima, možda i mi sami.