Srbi su "izmislili" rakiju, a redovno prave jednu grešku kad je piju

Za Šumadince, ali i ljude širom Srbije, dileme nema - rakija je piće broj jedan, koje biraju i kad se raduju i kad tuguju. Uz ovo piće vodi se čuvena ‘‘čašica razgovora‘‘ i svi su, čini se, podjednako pozvani, da ocenjuju kvalitet i ukus uz dobro poznati usklik ‘‘uuu, dobra!!!‘‘Međutim, ova sveprisutna ocena, nije dovoljna da bi neka rakija dobila i zvaničnu nagradu za kvalitet. Za to se, ipak, završavaju velike škole, a na sajmovima i festivalima proglašavaju najbolja pića. Praksa je pokazala, da su upravo takvi skupovi odlična prilika za ‘‘amatere ocenjivače‘‘ da degustiraju razne rakije i daju svoju ocenu kvaliteta.

Na Šumadijskom festivalu, bilo je voćnih rakija široke palete. Neizostavno, na tronu je šljivovica, a u stopu je slede dunja, kruška, kajsija, jabuka, orahovača, pa čak i rakija napravljena od srpskog crvenog zlata – maline.Vlasnici destilerija ponosno su istakli svoje medalje i pehare, a posetioci se šetali od štanda do štanda i procenjivali odluke školovanih ocenjvača rakije.

‘‘Rakija mora da ima miris voća, da se oseti taj ‘buke‘. A, ova je odlična‘‘ kaže nam amater Aleksandar Nikitović dok miriše čašicu. Dodaje da i sam pravi rakiju za lične potrebe i da još uči o ovom piću. Uz osmeh otkriva i da gotovo svi pravimo grešku kada pijemo rakiju.

‘‘Nikako mala čaša, ona koju zovemo rakijska. Potrebna je veća, degustaciona, iz koje možemo da pokupimo taj specifičan voćni miris. Kvalitet rakija u poslednje vreme je znatno poboljšan, a nadam se i da ćemo se edukovati kako pravilno da je pijemo‘‘ objasnio je Aleksandar.Svako ima svoja pravila, pa nam tako Stanojlo iz Jagodine otkriva da ne voli da pije iz pune čašice.‘‘Rakija je stimulans i daje nam podstrek za raspoloženje i veselje, ali ne treba preterivati. Rakija je naša filozofija i utkana je u naše biće od samog rođenja, pa sve dok ne umremo, zato treba da je negujemo i da je čuvamo‘‘, Stanojlovo je mišljenje.

Prošlo je vreme kad je rakija bila ‘‘brlja‘‘

U degustacionim čašicama mućkale su se razne vrste rakija, od onih bistrih do svih mogućih nijansi bakarne i zlatne boje. Podjednako su ovo piće ispijali i mlađi i stariji, uz ocenu da je rakija po svom kvalitetu dostojna da se nađe uz najekskluzivnija žestoka pića na svetu.To najbolje znaju naši ljudi, negde preko, koji su spremni da srpsku prepečenicu plate više i od najskupljeg viskija. Ovu maksimu srpskih iseljenika potvrđuje Stojan koji živi u Australiji.

‘‘Mi i ne znamo šta imamo, ovo ne postoji nigde na svetu. Sada za razliku od ranijih godina u Australiji imamo voćne rakije, a u ovom kvalitetu litar košta od 90 do 150 dolara. Ljudi je kupuju i vole. Meni je žao, što preko granice mogu da prenesem samo jedan litar‘‘ žali se on.Na štandu pored, dvojica mlađih momaka mirišu i degustiraju. Nikola kroz osmeh kaže da je kvalitetna rakija sve popularnija među njegovom generacijom i dodaje da je ‘‘prošlo vreme kada su rakiju smatrali za ‘brlju‘ i zvali je pogrdnim imenima.

‘‘Konačno su mladi shvatili da je rakija mnogo bolje piće od viskija, džina, ruma.. Davno je prošlo vreme onih rakija iz plastične ambalaže, sada su sve kvalitetnije, ali su i cene tri puta veće‘‘ ocenjuje on.

Voćne rakije – srpski brend kome treba proboj u svet

Vlasnici šumadijskih destilerija udruženi u Asocijaciju ‘‘Šumadijska rakija‘‘ predstavili su svoje ‘‘podrume‘‘ od kojih su neki stari više i od jednog veka. Nazive svojim rakijama dali su po precima, poreklu, selu, arhaičnim srpskim rečima... a svi su saglasni u oceni da u rukama imaju brend koji zaslužuje više.Žele na svetsku scenu i u toj nameri traže pomoć države za organizovani izvoz.‘‘Potrebna nam je državna kampanja da dopremo do svetskog tržišta. Nebitno je u koju zemlju ćemo da izvozimo, neka odrede sa kim ćemo da sarađujemo i plasiramo naše rakije. Evo, recimo Kinezi su bili zapanjeni kada su čuli da mi od voća voća pravimo rakiju i oduševljeni su šljivovicom. To je za njih ekskluziva‘‘, kaže Dragana Veljović vlasnica destilerije ‘‘Rakija iz Rakije‘‘.

U registrovanim destilerijama ističu da su u neravnopravnom položaju u odnosu na proizvođače koji rakiju prave u sopstvenoj režiji, te da ne mogu da budu konkurentni na tržišti jer se rakja prodaje ‘‘na crno‘‘‘ i ispod ruke na pijaci. Navode i da su im kapaciteti ograničeni, jer rakiju prave na tradicionalan način.‘‘Malo je podsticajnih sredstava, mnoge banke čak nisu htele ni da odobre kredite, jer se mi bavimo proizvodnjom alkohola. Maltene, kao da pravimo drogu. Tek od ove godine, država je prvi put donela neki program za rakiju. Ovo je naš izvozni adut i na tome treba raditi‘‘, smatra Jovanka Nikolić, vlasnica podruma ‘‘Dramić‘‘.

Šumadjski registrovani proizvođači, udruženi su u Asocijaciju ‘‘Šumadijska rakija‘‘ preko koje zajedno nastupaju u promociji svog brenda sa zaštićenim geografskim poreklom i rade na osnažvanju članova za podizanje novih zasada i unapređenje tehnologije proizvodnje. Asocijacija je sa tim ciljem pokrenula i Festival rakije, uz podršku grada Kragujevca i Gradske turističke organizacije.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram